Земунци имали базу у Загребу

Милош Симовић и Сретко Калинић успели су да се годинама сакривају углавном на територији Хрватске, користећи слабости тамошње полиције и везу локалних криминалних група у хрватском МУП-у, кажу за „Политику” добро обавештени извори, упућени у потрагу за одбеглим члановима „земунског клана”.

„Њихова база био је Загреб и околина. Имали су заштиту мафијашких кругова, који су дубоко инфилтрирани у загребачку полицију. Према ономе што знамо, Симовић и Калинић бавили су се искључиво плаћеним убиствима. Из Загреба су одлазили на такве послове у градовима Западне Европе као и у нашем региону”, прича наш саговорник.

Да ли су двојица „земунаца” имала и подршку обавештајних служби неке од земаља бивше Југославије, може само да се нагађа. Извори „Политике” кажу да је то мало вероватно.

„Док Милош Симовић не почне да говори, то нећемо са сигурношћу знати. Треба имати у виду да су они, жаргонски речено, високо школовани криминалци и њихово сакривање не подразумева да су морали имати обавештајну заштиту страних служби. Они умеју да се крију сами, посебно ако их полиција не тражи. Фалсификоване пасоше могли су да набаве криминалним каналима, није им била потребна помоћ обавештајних служби”, каже наш извор.

Према проценама наших истражитеља, велике су шансе да ће Милош Симовић почети да се отвара, као што је то Калинић урадио у Хрватској. Он је у могућности да се посредством медија упозна са Калинићевим признањем више убистава и једино му преостаје да и он почне да прича. За сада, како сазнајемо, полиција није саслушавала Симовића.

„Симовић још није дао никакву изјаву, али читави штабови сада разматрају како да на њега утичу”, тврди саговорник нашег листа и додаје:

Док Симовић ћути, Калинић увелико сарађује са хрватском полицијом. После признања да је учествовао у убиствима више људи у Хрватској и другим земљама, јасно је да Калинић на све начине покушава да спречи да буде изручен Србији.

„Његов живот, чак ни у затвору, не вреди много после таквих признања. Он се нада да ће остати у Хрватској и бити осуђен, на пример, само за убиство Цветка Симића на 15 година затвора, ако каже да га је убио Симовић, а да је он исекао делове тела на комаде. Сва његова признања ништа не вреде у поступцима који се воде у Србији, чак ни као сведочења, док о томе не проговори неко ко је овде”, објашњавају наши извори.

У круговима блиским недовршеним истрагама против „земунског клана” подсећају да Симовићева евентуална понуда да постане сведок сарадник не би била први покушај да неки осуђени „земунац” покуша да се признањима домогне мање казне.

Прошле јесени, један припадник групе који је у затвору, понудио је своје сведочење о убиству Зорана Вукојевића Вука и још неким ликвидацијама иза којих је стајао „земунски клан”. За тај злочин за сада је осумњичен једино брат Милоша Симовића, Александар Симовић, који је ухапшен у јесен 2006. године и осуђен на 35 година затвора. Његови отисци прстију нађени су на лисицама којима је Вукојевић био везан.

Почетком априла ове године, полиција је поред аутопута нашла закопано оружје ове криминалне групе, које је отето из полицијске станице у Улици мајке Јевросиме, 5. октобра 2000. године. Министар полиције Ивица Дачић потврдио је тада да је информација о месту где се крије наоружање потекла од једног припадника „земунског клана”. Оружје је нађено поред предузећа „Икарбус”, у непосредној близини куће где су некада живели Милош и Александар Симовић.

Доротеа Чарнић