Sunce sa tri prinove

Šalu na stranu, na većoj muci naći će se učitelji prirodopisa kada najmlađima budu objašnjavali zašto se Sunčeva porodica iznenada uvećala s devet na 12 članova, iako su svi odvajkada (pre oko pet milijardi godina) postojali i kružili oko naše zvezde! Proučavaoci nebeskih pojava su predložili, skupština Međunarodnog astronomskog udruženja (prisustvuje 2.500 ljudi), po svemu sudeći, usvojiće 24. avgusta da Pluton zadržava zvanje, iako mu je pretilo izbacivanje, i pridodaje još tri planete. Prvi put od vremena starih Grka, koji su ih nazivali skitnicama (za razliku od zvezda stajačica), opisano je šta se pod tim pojmom podrazumeva.

U (našem) Sunčevom sistemu biće ih ubuduće 12, ubuduće i više, ako bude prihvaćeno novo određenje, čime bi planete trebalo jednom zasvagda da se razlikuju od ostalog "svemirskog kamenja". Nove rođake su bivši asteroid Seres, Čeron koji je do sada bio smatran Plutonovim mesecom i nebesko telo sa šifrom 2003 UB313, uveliko nazivano Ksena.

Zbrka s Plutonovim svojstvom – da li je ili nije planeta – otpočela je pre nekoliko godina kada su astronomi počeli da opažaju velika ledena tela u spoljašnjem delu Sunčevog sistema, od kojih su neka veća od maločas pomenutog. Sve se uzburkalo 2003. kada je obznanjeno da zagonetno telo 2003 UB313 ima prečnik 2.400 kilometara, nešto veći od Plutona. Da li ga treba zvati desetom planetom? Ukoliko se to prihvati, koliko još takvih ima?

Odbor od 19 astronoma, koji je početkom 2004. osnovalo Međunarodno astronomsko udruženje, nije postigao dogovor. Različita gledišta su se najviše približila da se planetom smatra svako nebesko telo prečnika većeg od 2.000 kilometara, ali se tada osmoro članova usprotivilo predlogu tvrdeći da je isuviše proizvoljan.

U novom sazivu od sedam astronoma, pisaca i istoričara doneta je jednoglasna odluka. Ishod je koliko neobičan, toliko jednostavan: sve što sila gravitacije načini okruglim, to je planeta! Obline razdvajaju planetu od neplanete, zar to ne zvuči poznato?

Videćemo, međutim, da je u jednom slučaju načinjen izuzetak – asteroid Seres je uvršćen, iako je jajolik (najviše liči na loptu za bejzbol).

Ni to nije sve: planeta mora da kruži oko zvezde, a ne sme da bude ni zvezda, ni pratilac (satelit) drugih planeta.

Donji prag veličine zavisi od sastava (materijal), za uobičajeni led ili stenu to je prilično ispod 1.000 kilometara u obimu. Zato je uključen Seres, prethodno prozvan najvećim asteroidom, jer mu je prečnik oko 950 kilometara. Peta (i najneobičnija) planeta se uglavila između Marsa i Jupitera, u tzv. asteroidnom prstenu, i sada je od pet stenovitih najdalje od Sunca. Već je jednom smatrana planetom, posle otkrića 1801.

Možda će još neka "svemirska stena" iz iste porodice jednog dana dobiti unapređenje, a najbliže tome su plutolika tela – Varuna, Kauar i Sedna, koja obitavaju u udaljenom Kujperovom pojasu.

Čudniji je slučaj Plutonovog pratioca Čerona, s prečnikom dovoljno velikim (1.000 kilometara) da se zaokrugli, pa je premešten u više zvanje. On je toliko težak da se zamišljena tačka (središte gravitacije) oko kojeg se oba tela vrte nalazi negde između; Zemlja i Mesec kruže jedno oko drugog oko tačke duboko u našoj planeti. Pluton i Čeron su postali prva dvostruka planeta u Sunčevom sistemu (u kosmičkoj dubini ih već ima).

Smišljen je novi naziv za Pluton, Čeron, Ksenu i druge udaljene planete, čije obletanje oko matične zvezde traje više od 200 godina: zvaće se – "plutoni".

Mada još nije potvrđena, presuda iz Praga važiće i za planete izvan Sunčeve porodice.

-----------------------------------------------------------

Mnogo veći satelit

Planeta: Okruglo nebesko telo koje kruži oko zvezde (Prema predlogu: "Planeta je nebesko telo koje (a) ima dovoljnu masu da mu vlastita gravitacija bude dovoljna za oblikovanje, tako da se može smatrati gotovo okruglog oblika i (b) kruži oko zvezde, a nije zvezda, ni satelit druge planete."
Pluton: Planeta čija je putanja iza Neptunove, a treba mu više od 200 zemaljskih godina da obigra oko Sunca.
Satelit: Sve što se vrti oko planete toliko dugo dok zajedničko središte gravitacije ne izađe izvan planete. Uključuje nekoliko tela većih od mnogih planeta, kao što je Jupiterov mesec Ganimed (prečnik: 5.262 kilometra).
Mala tela: Sve što kruži oko Sunca, a nije ni planeta, ni satelit. Većina asteroida i kometa će to postati.
-----------------------------------------------------------

Tri vrste planeta

Patuljaste: Manja od Merkura (prečnik 4.879 kilometara), a tu su bivši asteroid Seres, Pluton, Čeron i Ksena.
Divovske: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
Klasične: Četiri divovske i četiri stenovite (Merkur, Venera, Zemlja i Mars).