Сунце са три принове

Шалу на страну, на већој муци наћи ће се учитељи природописа када најмлађима буду објашњавали зашто се Сунчева породица изненада увећала с девет на 12 чланова, иако су сви одвајкада (пре око пет милијарди година) постојали и кружили око наше звезде! Проучаваоци небеских појава су предложили, скупштина Међународног астрономског удружења (присуствује 2.500 људи), по свему судећи, усвојиће 24. августа да Плутон задржава звање, иако му је претило избацивање, и придодаје још три планете. Први пут од времена старих Грка, који су их називали скитницама (за разлику од звезда стајачица), описано је шта се под тим појмом подразумева.

У (нашем) Сунчевом систему биће их убудуће 12, убудуће и више, ако буде прихваћено ново одређење, чиме би планете требало једном засвагда да се разликују од осталог "свемирског камења". Нове рођаке су бивши астероид Серес, Черон који је до сада био сматран Плутоновим месецом и небеско тело са шифром 2003 УБ313, увелико називано Ксена.

Збрка с Плутоновим својством – да ли је или није планета – отпочела је пре неколико година када су астрономи почели да опажају велика ледена тела у спољашњем делу Сунчевог система, од којих су нека већа од малочас поменутог. Све се узбуркало 2003. када је обзнањено да загонетно тело 2003 УБ313 има пречник 2.400 километара, нешто већи од Плутона. Да ли га треба звати десетом планетом? Уколико се то прихвати, колико још таквих има?

Одбор од 19 астронома, који је почетком 2004. основало Међународно астрономско удружење, није постигао договор. Различита гледишта су се највише приближила да се планетом сматра свако небеско тело пречника већег од 2.000 километара, али се тада осморо чланова успротивило предлогу тврдећи да је исувише произвољан.

У новом сазиву од седам астронома, писаца и историчара донета је једногласна одлука. Исход је колико необичан, толико једноставан: све што сила гравитације начини округлим, то је планета! Облине раздвајају планету од непланете, зар то не звучи познато?

Видећемо, међутим, да је у једном случају начињен изузетак – астероид Серес је увршћен, иако је јајолик (највише личи на лопту за бејзбол).

Ни то није све: планета мора да кружи око звезде, а не сме да буде ни звезда, ни пратилац (сателит) других планета.

Доњи праг величине зависи од састава (материјал), за уобичајени лед или стену то је прилично испод 1.000 километара у обиму. Зато је укључен Серес, претходно прозван највећим астероидом, јер му је пречник око 950 километара. Пета (и најнеобичнија) планета се углавила између Марса и Јупитера, у тзв. астероидном прстену, и сада је од пет стеновитих најдаље од Сунца. Већ је једном сматрана планетом, после открића 1801.

Можда ће још нека "свемирска стена" из исте породице једног дана добити унапређење, а најближе томе су плутолика тела – Варуна, Кауар и Седна, која обитавају у удаљеном Кујперовом појасу.

Чуднији је случај Плутоновог пратиоца Черона, с пречником довољно великим (1.000 километара) да се заокругли, па је премештен у више звање. Он је толико тежак да се замишљена тачка (средиште гравитације) око којег се оба тела врте налази негде између; Земља и Месец круже једно око другог око тачке дубоко у нашој планети. Плутон и Черон су постали прва двострука планета у Сунчевом систему (у космичкој дубини их већ има).

Смишљен је нови назив за Плутон, Черон, Ксену и друге удаљене планете, чије облетање око матичне звезде траје више од 200 година: зваће се – "плутони".

Мада још није потврђена, пресуда из Прага важиће и за планете изван Сунчеве породице.

-----------------------------------------------------------

Много већи сателит

Планета: Округло небеско тело које кружи око звезде (Према предлогу: "Планета је небеско тело које (а) има довољну масу да му властита гравитација буде довољна за обликовање, тако да се може сматрати готово округлог облика и (б) кружи око звезде, а није звезда, ни сателит друге планете."
Плутон: Планета чија је путања иза Нептунове, а треба му више од 200 земаљских година да обигра око Сунца.
Сателит: Све што се врти око планете толико дуго док заједничко средиште гравитације не изађе изван планете. Укључује неколико тела већих од многих планета, као што је Јупитеров месец Ганимед (пречник: 5.262 километра).
Мала тела: Све што кружи око Сунца, а није ни планета, ни сателит. Већина астероида и комета ће то постати.
-----------------------------------------------------------

Три врсте планета

Патуљастe: Мања од Меркура (пречник 4.879 километара), а ту су бивши астероид Серес, Плутон, Черон и Ксена.
Дивовскe: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
Класичнe: Четири дивовске и четири стеновите (Меркур, Венера, Земља и Марс).