Obama: Podele u G-20 ugrožavaju oporavak

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 18. juna – Globalni oporavak još je u delikatnoj fazi u kojoj su različiti pogledi, a pogotovo potezi, na to kako ga ojačati u ovom trenutku najmanje dobrodošli, suština je pisma koje je, uoči trećeg po redu kriznog samita G-20, ovoga puta u Torontu, „kolegama” uputio američki predsednik Barak Obama.

Sadržaj tog teksta od dve i po strane objavljuje današnji „Vašington post” i iz njega se vidi da je Amerika zabrinuta zbog sve duže liste nesporazuma među glavnim akterima globalne ekonomije – SAD, EU i Kine.

Kad je o Kini reč, u pitanju je stara zamerka – da ne dopušta da njenu monetu oblikuje tržište, već je veštački održava potcenjenom, što izaziva veliku neravnotežu u globalnoj ekonomiji: velike suficite Pekinga s jedne i isto tako impresivne deficite njegovih glavnih trgovinskih partnera s druge. Smanjivanje velikih trgovinskih viškova velikih izvoznika je jedan od glavnih ciljeva oko kojih je na prethodnom samitu, jesenas u Pitsburgu, postignut konsenzus, koji međutim nije primenjen u praksi.

Obama u svom pismu Kinu nije pomenuo po imenu, ali je ukazao na „nastavljanje jakog oslanjanja na izvoz od strane nekih zemalja koje već imaju velike spoljne viškove... Ja takođe želim da naglasim da su tržišno orijentisani valutni kursevi suštinski važni za globalnu ekonomsku vitalnost”.

Kad je o Evropi reč, dve ekonomije na dve strane Atlantskog okeana nisu baš sasvim nesinhronizovane: obe su povukle neke važne poteze ka zajedničkom cilju, stabilizovanju finansijskih sistema (EU je uvela sistem preventivnog bankarskog nadzora, SAD regulativu nad Volstritom), a postoji i međusobna saglasnost o generalnim principima finansijske reforme.

Ali ono što žulja Ameriku, i što je verovatno povod za ovo pismo čiji je cilj da se na neki način nametne glavna tema debate u Torontu, jeste ne samo kineski kurs, nego i evropski potezi radikalnog kresanja budžetskih troškova, ne samo tamo gde treba (Grčka, Španija...), nego i tamo gde to, iz ovdašnjeg ugla, nije, bar u ovom momentu, neophodno, kao što su Nemačka i Francuska.

Glavni prioritet Amerike je naime da se osigura i još više pogura ekonomski rast. On je u Americi doduše već na stabilnom, mada ne tako brzom koloseku, ali glavni Obamin politički problem, i politička prinuda, jeste da bude još brži, kako bi se smanjila rekordna nezaposlenost koja tvrdoglavo opstaje na brojci od oko 10 odsto. Obami su potrebni i aduti povećanog zapošljavanja, uoči velike provere njegovog predsedničkom kredibiliteta, na izborima za trećinu sastava Kongresa koji se održavaju u novembru.

Evropsko stezanje kaiša podrazumeva i manju potražnju za američkim izvoznim proizvodima i uslugama, što nije bez uticaja na ukupno stanje njene ekonomije. Otuda i Obamin napor da se interesi uviju u principe, oko kojih očekuje da u Torontu bude postignut novi konsenzus.