Matematika u službi fudbala

Ve­ći­ni že­na i za vre­me ovog Svet­skog pr­ven­stva u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci ni­je ja­sno za­što se pra­vi to­li­ka pom­pa oko fud­ba­la. Ona ma­nji­na ko­ja vo­li sport uglav­nom spa­da u ve­li­ke, naj­ve­će fa­no­ve čak i u po­re­đe­nju sa mu­škar­ci­ma. Je­le­na Uzu­no­vić je jed­na od njih. Ne sa­mo da obo­ža­va ovu igru već joj je pra­će­nje utak­mi­ca i SP ta­ko­re­ći i po­sao.

Ova dva­de­se­to­smo­go­di­šnja Be­o­gra­đan­ka već dve go­di­ne sa­sta­vlja kvo­te za me­če­ve i na po­slu u „Mo­car­tu” spa­ja svo­je dve lju­ba­vi – ma­te­ma­ti­ku i fud­bal.

– Jed­no­stav­no vo­lim da gle­dam me­če­ve. Pra­tim Svet­sko i Evrop­sko pr­ven­stvo i Li­gu šam­pi­o­na – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Strast pre­ma te­re­nu ni­je na­sle­di­la od, ka­ko bi se oče­ki­va­lo, ta­te, već od ma­me ko­ja je na­vi­jač „Man­če­ste­ra”.

Sva­ki rad­ni dan joj po­či­nje ta­ko što sa ko­le­ga­ma di­sku­tu­je o si­noć­njim utak­mi­ca­ma. Ona je je­di­na že­na u ti­mu ko­ji stva­ra kvo­te. Dok je po­be­đi­va­la na tak­mi­če­nji­ma iz ma­te­ma­ti­ke, za­vr­ša­va­la Ma­te­ma­tič­ku gim­na­zi­ju i Ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet, ni­je ve­ro­va­la da se ova eg­zakt­na na­u­ka ika­da to­li­ko mo­že pri­bli­ži­ti spor­tu. Sa­da je njen po­sao da kla­di­o­ni­cu dr­ži u plu­su.

– To je uz­bu­dlji­vi deo pri­če. Ma­te­ma­ti­ka mo­že bi­ti do­sad­na, ali je pi­sa­nje kvo­ta ja­ko za­ni­mlji­vo, po­seb­no ako po­gre­šim i dam ne­re­al­nu kvo­tu za ne­ku utak­mi­cu, od­mah mo­ram da re­a­gu­jem i vi­dim gde je za­pe­lo.

Da, i njoj se de­ša­va da po­gre­ši pa se is­po­sta­vi da oni ko­ji se kla­de bo­lje pro­ce­ne is­hod me­ča od nje i nje­nih ko­le­ga. Da se to ne bi če­sto de­ša­va­lo, u nje­nom ti­mu ra­de ma­te­ma­ti­ča­ri, ana­li­ti­ča­ri, po­zna­va­o­ci spor­ta...

Da li je njoj za pra­vlje­nje kvo­ta po­treb­ni­je zna­nje o spor­tu ili o ma­te­ma­ti­ci?

(/slika2)– Ne bih mo­ra­la da znam to­li­ko o spor­tu jer na­ma struč­nja­ci da­ju in­for­ma­ci­je o to­me u ka­kvoj for­mi je ko­ji igrač ili šta mu se de­ša­va u ži­vo­tu što bi na nje­ga mo­glo da uti­če.

Je­le­nin po­sao su broj­ke, ali iza njih sto­ji psi­ho­lo­gi­ja. Ko će se na šta kla­di­ti? Po­ne­kad je zna­čaj­ni­je od­go­vo­ri­ti na ovo ne­go na pi­ta­nje o to­me ka­ko se sla­že re­pre­zen­ta­ci­ja.

– Za­to se že­ne bo­lje kla­de i to ka­žem na osno­vu upla­ta 130.000 lju­di u po­sled­nje dve go­di­ne. Že­ne raz­mi­šlja­ju o to­me na šta će se kla­di­ti naj­ve­ći broj lju­di. One zna­ju da će tu bi­ti ma­le kvo­te pa se na­rav­no pre­o­ri­jen­ti­šu na ne­što gde su kvo­te vi­so­ke. Mu­škar­ci go­to­vo uvek ra­ču­na­ju na svo­je zna­nje o fud­ba­lu.

Kla­di­o­ni­ca funk­ci­o­ni­še po­put ber­ze pa je ce­na onog što se tra­ži, od­no­sno na šta se kla­di, oba­ve­zno vi­ša, od­no­sno kvo­ta je ni­ža. Da se kla­di­mo da Je­le­na ne bi mo­gla da pi­še kvo­te da joj raz­li­ka iz­me­đu „Bar­se” i „Re­al Ma­dri­da” ni­je ja­sna ko­li­ko i raz­li­ka iz­me­đu mno­že­nja i de­lje­nja?

– Si­gur­no da ne bih mo­gla. Mo­že da se poč­ne. Ali ako ne vo­li sport, sva­ki ma­te­ma­ti­čar će po­sle ne­kog vre­me­na od­u­sta­ti.

Da ne go­vo­ri­mo o ma­te­ma­ti­čar­ka­ma.

J. Ste­va­no­vić