Zdravlje sa četiri planinska izvora

VRŠAC – Malo Središte oduvek je bilo malo. Valjda je i takvo ime zato dobilo. poslednjih godina se toliko smanjilo, da je mu zapretilo i brisanje sa geografske karte, a mnogim selima u Banatu preti slična sudbina.

Ovo selo, čije je ime na rumunskom jeziku Prnjavor, jer su gotovo svi žitelji Rumuni, nije obično. Zajedno sa još dva-tri u vršačkoj opštini pripada grupi-brdsko planinskih sela, a usred Banata.

Na obližnjem Vršačkom bregu, na čijim je severnim padinama Malo Središte, nalaze se repetitori mnogih televizijskih i radio stanica. Ipak, Malosredištanci mogu da "hvataju" samo dva programa, i oba su iz Rumunije. Baš lokacija njihovog mesta je u "sivoj zoni", kad je reč o prostiranju radio-talasa. Prema susednoj zemlji, nema prepreka.

Vekovima su stanovnici vodu donosili sa obližnja četiri izvora. Po zdravlje su ovde dolazili i iz drugih krajeva. Zimi je bilo naročito teško, jer su uglavnom žene na obramicama vukle kofe s vodom. Pre nekoliko dana, pušten je u rad moderan vodovod, na koji je priključeno svako od šezdesetak domaćinstava. Simboličnim odvrtanjem česme, vodu su "pustili" predsednik opštine Vršac Jovica Zarkula i ambasador Rumunije u Srbiji Jon Makovej.

Skupilo se mnogo zvanica, vladika banatski gospodin Nikanor, pa vikar Rumunske pravoslavne crkve u Vršcu Mojese Janeš i naravno, čitavo selo. Došli su i vikendaši, kojih je oko naselja više nego domaćinstava u Malom Središtu, odnosno, u Prnjavoru.

Toga dana je obećano seljanima da će, bukvalno, za koji dan dobiti i telefonsku vezu. Zajedno sa vodovodom, pružena je i cev za optički telefonski kabl. Faliće im samo još, makar neka, naša televizijska stanica, pa da im život bude zanimljiviji. Malosredišptancima je naročito dosadno s jeseni, pa dok ne "pukne proleće".

Meštani kažu da svoje planinske izvore neće zaboraviti. Urediće ih i sačuvati, jer je njihova voda čudo pravo ("Možeš je piti čitav dan, a da ti ne bude teško sa stomaka.").

Ovo brdsko-planinsko selo ima i dva manastira: tek završeni srpski, na davnašnjim temeljima, i rumunski, u centru sela. Rumuni u ovom hramu imaju službu. Dolazi sveštenik iz Jablanke, sa druge strane Brega, Josip Kazan. Besplatno, kad god može i mora. Na žalost, obavezno dohita na sahrane, a poslednjeg poziva na krštenje se i ne seća.

U Malo Središte rode već godinama ne sleću. Doduše, ne zaobilaze samo ovo selo, već mnoga u Banatu.

Seoska učiteljica Ana Varađan, kaže da je krštenje proslavljeno još pre tri godine. U mešovitom odeljenju ima sedmoro đaka, ove jeseni će i osmi. Svi su odlični.

Kako i ne bi bili, kad su deca zdrava: jedu mleko, sir i med, zbog kojih dolaze i iz drugih mesta, a o onoj vodi da se i ne govori.

Zimi su ovamo s Vršačkih planina silazili vukovi. Već gdoinama i njih nema. To se objašnjava velikim šumokrađama, a vukovi se plaše ljudi.

Do Vršca ljudi putuju ili sopstvenim kolima, ili pešice do pet kilometara udaljene raskrsnice puta, koji vodi do Velikog Središta, Gudurice i Markovca, kako bi sačekali autobus.

Ovo selo nema kafane. Jedno je od retkih po tome. Vele da su se neki meštani posvađali s kafedžijom, i ovaj je otišao i ne želi da se vrati. A i pazara nije bilo bogzna koliko.

Selo ima jednu prodavnicu, po imenu "Sandra". U njoj se snabdevaju najneophodnijom robom i vlasnica Ana Munća je redovno otvara. Ko želi nešto više, mora u Vršac, petnaestak kilometara dalje.

– Jedanput nedeljno dolazi nam i lekar. Nije ni mnogo ni malo, jer ni pacijenata nema toliko da bismo mogli s pravom da tražimo češći dolazak lekara – kaže 62-godišnji Đoka Dima, već 33 godine zaposlen u "Vršačkim vinogradima".