Здравље са четири планинска извора

ВРШАЦ – Мало Средиште одувек је било мало. Ваљда је и такво име зато добило. последњих година се толико смањило, да је му запретило и брисање са географске карте, а многим селима у Банату прети слична судбина.

Ово село, чије је име на румунском језику Прњавор, јер су готово сви житељи Румуни, није обично. Заједно са још два-три у вршачкој општини припада групи-брдско планинских села, а усред Баната.

На оближњем Вршачком брегу, на чијим је северним падинама Мало Средиште, налазе се репетитори многих телевизијских и радио станица. Ипак, Малосредиштанци могу да "хватају" само два програма, и оба су из Румуније. Баш локација њиховог места је у "сивој зони", кад је реч о простирању радио-таласа. Према суседној земљи, нема препрека.

Вековима су становници воду доносили са оближња четири извора. По здравље су овде долазили и из других крајева. Зими је било нарочито тешко, јер су углавном жене на обрамицама вукле кофе с водом. Пре неколико дана, пуштен је у рад модеран водовод, на који је прикључено свако од шездесетак домаћинстава. Симболичним одвртањем чесме, воду су "пустили" председник општине Вршац Јовица Заркула и амбасадор Румуније у Србији Јон Маковеј.

Скупило се много званица, владика банатски господин Никанор, па викар Румунске православне цркве у Вршцу Мојесе Јанеш и наравно, читаво село. Дошли су и викендаши, којих је око насеља више него домаћинстава у Малом Средишту, односно, у Прњавору.

Тога дана је обећано сељанима да ће, буквално, за који дан добити и телефонску везу. Заједно са водоводом, пружена је и цев за оптички телефонски кабл. Фалиће им само још, макар нека, наша телевизијска станица, па да им живот буде занимљивији. Малосредишптанцима је нарочито досадно с јесени, па док не "пукне пролеће".

Мештани кажу да своје планинске изворе неће заборавити. Уредиће их и сачувати, јер је њихова вода чудо право ("Можеш је пити читав дан, а да ти не буде тешко са стомака.").

Ово брдско-планинско село има и два манастира: тек завршени српски, на давнашњим темељима, и румунски, у центру села. Румуни у овом храму имају службу. Долази свештеник из Јабланке, са друге стране Брега, Јосип Казан. Бесплатно, кад год може и мора. На жалост, обавезно дохита на сахране, а последњег позива на крштење се и не сећа.

У Мало Средиште роде већ годинама не слећу. Додуше, не заобилазе само ово село, већ многа у Банату.

Сеоска учитељица Ана Варађан, каже да је крштење прослављено још пре три године. У мешовитом одељењу има седморо ђака, ове јесени ће и осми. Сви су одлични.

Како и не би били, кад су деца здрава: једу млеко, сир и мед, због којих долазе и из других места, а о оној води да се и не говори.

Зими су овамо с Вршачких планина силазили вукови. Већ гдоинама и њих нема. То се објашњава великим шумокрађама, а вукови се плаше људи.

До Вршца људи путују или сопственим колима, или пешице до пет километара удаљене раскрснице пута, који води до Великог Средишта, Гудурице и Марковца, како би сачекали аутобус.

Ово село нема кафане. Једно је од ретких по томе. Веле да су се неки мештани посвађали с кафеџијом, и овај је отишао и не жели да се врати. А и пазара није било богзна колико.

Село има једну продавницу, по имену "Сандра". У њој се снабдевају најнеопходнијом робом и власница Ана Мунћа је редовно отвара. Ко жели нешто више, мора у Вршац, петнаестак километара даље.

– Једанпут недељно долази нам и лекар. Није ни много ни мало, јер ни пацијената нема толико да бисмо могли с правом да тражимо чешћи долазак лекара – каже 62-годишњи Ђока Дима, већ 33 године запослен у "Вршачким виноградима".