Noć u Sahari, grčke krofne i sunce Sinaja

Ku­da ove go­di­ne na mo­re? U za­vi­sno­sti od proh­te­va, ali i du­bi­ne dže­pa,aran­žma­ni ko­ji pod­ra­zu­me­va­ju put i de­se­to­dnev­ni bo­ra­vak u oda­bra­nom me­stu mo­gu da se na­đu po ce­ni od 200 evra sve do 1.200. Na pu­to­va­nje se ne po­la­zi bez kre­me sa za­štit­nim fak­to­rom, ma­le apo­te­ke u ne­se­se­ru, no­vog ku­pa­ćeg, pa ta­ko po­se­ban iz­da­tak za pri­pre­me do­se­že ne­ko­li­ko hi­lja­da di­na­ra, opet za­vi­sno od proh­te­va. Ako se tu do­da još ma­lo hra­ne, za one ko­ji od­la­ze u apart­ma­ne, sa­mo po­la­zak ne mo­že da pro­đe bez de­se­tak hi­lja­da, a mo­žda i vi­še ako je po­ro­di­ca broj­ni­ja. A za tro­šak na le­to­va­nju – ka­fi­ce, so­ki­će, po­ne­ko piv­ce, sla­do­led, ne­što za ru­čak-ve­če­ru, iz­le­te, vo­žnje bro­do­vi­ma i vo­zi­ći­ma, ja­ha­nje ka­mi­le ili noć­no kr­sta­re­nje, po­ne­ki po­klon­čić…

Šta srp­ske tu­ri­ste oče­ku­je u le­to­va­li­šti­ma, ko­ja su pre­ma iz­ve­šta­ji­ma tu­ri­stič­kih agen­ci­ja u vr­hu tra­žnje, u Grč­koj, Egip­tu, Tu­ni­su i Tur­skoj, osim što ne sme­ju da pi­ju vo­du iz če­sme? Re­por­te­ri „Po­li­ti­ke” bi­li su go­sti na ovim de­sti­na­ci­ja­ma.

Ju­žno­a­frič­ki šme­ke­ri i srp­ske le­po­ti­ce na grč­kim pla­ža­ma

Dra­ga­ne, Je­le­ne, Ane te­ško će mir­no dre­ma­ti na pla­ža­ma Hal­ki­di­ki­ja ovog le­ta jer su one, sem šu­šta­njem Ege­ja, is­pu­nje­ne do­zi­va­njem srp­skih ime­na. Upr­kos kri­zi ko­ja dr­ma Grč­ku, ovo po­lu­o­str­vo pre­pla­vlje­no je tu­ri­sti­ma iz Sr­bi­je. Ne­mo­gu­će je pro­še­ta­ti se pe­šča­nim oba­la­ma Pef­ko­ho­ri­ja, a ne na­ba­sa­ti na „Fri­ko­mov” sun­co­bran ko­ji su na­sred ku­pa­li­šta za­bo­li ko dru­gi ne­go ži­te­lji na­še ze­mlje. Ko že­li da se ose­ća kao kod ku­će mo­že slo­bod­no da se ukr­ca u auto­bus bez bo­ja­zni da u ta­ver­na­ma ili na še­ta­li­šti­ma Ha­ni­o­ti­ja, Pef­ko­ho­ri­ja, Po­li­hro­na ne­će na­le­te­ti na Vra­njan­ce, Be­o­gra­đa­ne, Vr­šča­ne… On­da i ne ču­de po­da­ci Bo­sna­ki­sa Ni­ko­sa, pred­stav­ni­ka apart­ma­na Ha­ni­o­ti­ja, da 70 od­sto nji­ho­vih ka­pa­ci­te­ta ovog le­ta po­pu­nja­va­ju Sr­bi. Dok je u ce­loj Grč­koj po­se­ta tu­ri­sta opa­la 25 od­sto, ka­že Ru­la Mi­ko­nja­ti, iz aso­ci­ja­ci­je ho­te­la Hal­ki­di­ki­ja, na ovom po­lu­o­str­vu, za­hva­lju­ju­ći ver­no­sti srp­skih po­se­ti­la­ca, ta broj­ka je de­set od­sto. Na­ši ne mo­ra­ju da bri­nu ako ne zna­ju svet­ske je­zi­ke jer Gr­ci bro­je ku­sur, ot­po­zdra­vlja­ju i slu­že na srp­skom, ne­mo­gu­će je oti­ći na ru­čak, a ne na­le­te­ti na ko­no­ba­ra sa na­ših pro­sto­ra.

„Ki­lo ba­na­na je­dan evro”, sva­ko­dnev­no do­vi­ku­je Grk iz kom­bi­ja ko­ji kru­ži pla­ža­ma Ha­ni­o­ti­ja, po­vi­ci „sve­že krof­ne” raz­le­žu se Pef­ko­ho­ri­jem, a na ula­zu u ta­ver­ne sto­je ći­ri­lič­ni nat­pi­si „Za sve na­še po­pust de­set od­sto!”. Is­pi­ja­nje ka­fi­ce na pe­sku naj­bo­lje ide sre­do­več­nim ze­mlja­ci­ma i pa­ro­vi­ma sa de­com, jer su pla­že pre­pla­vlje­ne nji­ma. Mla­đe ge­ne­ra­ci­je Sr­ba kri­ju se na uda­lje­noj pe­šča­noj le­po­ti­ci „Kse­ni­ja”, u mir­nom i šljun­ko­vi­tom uto­či­štu La­u­tra, raz­li­či­tom od pre­o­vla­đu­ju­ćih oba­la, jer je bo­ga­to ste­na­ma i ide­al­no za ro­nje­nje. Beg od srp­ske dre­ke tra­že i u „fen­si” ka­fi­ći­ma uz mo­re, gde za­kup za dve le­žalj­ke i sun­co­bran ko­šta pet evra. Le­žalj­ka i sun­co­bran bes­plat­no idu uz ka­fu od če­ti­ri evra, đus ili fra­pe ko­ji u Pef­ko­ho­ri­ju sta­ju 3,5 evra.

Iz­ne­na­đe­nji­ma Me­di­te­ra­na ni­kad kra­ja, jer buc­ka­ste Srp­ki­nje, ne­pri­pre­mlje­ne za sun­ča­nje kad se iz­va­le u le­žalj­ku, pra­vi su ma­mac za ju­žno­a­frič­ke šme­ke­re i tam­no­pu­te pro­dav­ce sli­ka i na­ki­ta na pla­ži.

D. Jo­kić

-----------------------------------------------

Egip­ća­ni se cen­ka­ju i u apo­te­ci

Za­lju­blje­ni­ci u pli­va­nje i ro­nje­nje ne­će po­gre­ši­ti ako ovog le­ta kre­nu put Egip­ta, jer je u le­to­va­li­šti­ma na Cr­ve­nom mo­ru sve pod­re­đe­no tu­ri­sti­ma. Naj­po­zna­ti­je me­sto je Šarm el Še­ik, na Si­naj­skom po­lu­o­str­vu, u ko­me za aran­žman tre­ba iz­dvo­ji­ti mi­ni­mum 400 evra. Za raz­li­ku od dru­gih ze­ma­lja, ov­de se le­žalj­ke i sun­co­bra­ni na pla­ži i ba­ze­nu ne pla­ća­ju, kar­ti­ca za bes­plat­ne pe­ški­re se do­bi­ja pr­vog da­na bo­rav­ka i vra­ća po­sled­njeg. U cen­tral­nom de­lu gra­da, Na­ma Be­ju, ma­lo ko pro­ve­ra­va da li ste baš iz onog ho­te­la ko­me pri­pa­da pla­ža, pa ako se ne­ko­me ne do­pa­da ku­pa­nje u ho­tel­skom de­lu mo­ra, slo­bod­no mo­že da se od­lu­či za ku­pa­nje i sun­ča­nje na pla­ži ne­kog dru­gog ho­te­la.

Ani­ma­ci­o­ni ti­mo­vi za­du­že­ni su za bes­plat­nu ce­lo­dnev­nu za­ba­vu na pla­ži. Tu­ri­ste već u de­set sa­ti tre­ne­ri po­zi­va­ju na aero­bik, za­tim na bo­ća­nje, pa akva­bik, a tu je i od­boj­ka na pla­ži. Ko se od­lu­či za ku­pa­nje na ba­ze­nu, mo­že da uče­stvu­je u va­ter­po­lo utak­mi­ca­ma ili ra­znim fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma, a or­ga­ni­zu­ju se i tur­ni­ri u sto­nom te­ni­su i dru­gim igra­ma. Mno­gi ho­te­li ni­su na pla­ži, ali go­ste bes­plat­no pre­vo­ze mi­ni­bu­si sva­kih po­la sa­ta. Za jed­no­ča­sov­nu re­lak­sa­ci­o­nu ma­sa­žu na pla­ži tre­ba iz­dvo­ji­ti 20 evra, ko­li­ko ko­šta i is­cr­ta­va­nje omi­lje­nih li­ko­va na te­lu ka­nom. Oni ko­ji ne vo­le noć­ne iz­la­ske, mo­gu da uži­va­ju u kul­tur­no-umet­nič­kim pro­gra­mi­ma ko­je or­ga­ni­zu­je go­to­vo sva­ki ho­tel, a za naj­mla­đe su tu mi­ni-di­sko­te­ke i žur­ke. Agen­ci­je or­ga­ni­zu­ju i ra­zno­vr­sne iz­le­te. Obi­la­zak Je­ru­sa­li­ma i ku­pa­nje u Mr­tvom mo­ru sta­je 180 evra, od­la­zak do Pe­tre avi­o­nom je 250 evra, a po­se­ta pra­vo­slav­nom ma­na­sti­ru sve­te Ka­ta­ri­ne sta­je 35 evra.

Pre pu­to­va­nja u Egi­pat, za sva­ki slu­čaj tre­ba po­ne­ti „ma­lu kuć­nu apo­te­ku”. Jer, u egi­pat­skim apo­te­ka­ma, kao i u pro­dav­ni­ca­ma, sle­di cen­ka­nje, pa ako tu­ri­sta do­bi­je bo­lo­ve u sto­ma­ku, što se če­sto de­ša­va u nji­ho­vim le­to­va­li­šti­ma, mo­ra da se spre­mi za raz­go­vor sa apo­te­ka­rom i da oba­ra ce­nu le­ka.

D. Da­vi­dov-Ke­sar

--------------------------------------------------------------------

Ja­ha­nje ka­mi­la po pe­šča­nim di­na­ma hit u Tu­ni­su

Tu­ni­ša­ni su iz­gle­da i ša­kom i ka­pom po­de­li­li zve­zdi­ce ho­te­li­ma pa i dve, tri da­li jef­ti­ni­jem sme­šta­ju ko­ji bi Sr­bin sa iole tu­ri­stič­kog sta­ža svr­stao u ka­te­go­ri­ju „ši­pak”. Ali, ka­da bi oce­nji­vao pla­že Su­sa, Port el Kan­ta­u­i­ja i Ha­ma­me­ta po­tro­šio bi či­ta­vo sa­zve­žđe. Za sva­ki ho­tel iz­dvo­jen je deo mo­der­no ure­đe­nog i či­stog pe­šča­nog pro­stran­stva ko­je umi­va­ju ta­la­si i kra­se ras­ko­šne pal­me. Me­šta­ni­ma je ulaz u ho­tel­ske kom­plek­se za­bra­njen, osim ako su tu za­po­sle­ni. Go­ste sa svih stra­na sve­ta iz­va­lje­ne u le­žalj­ka­ma iz la­ga­nog dre­me­ža spo­ra­dič­no pre­nu po­zi­vi ani­ma­to­ra da se ve­žba­ju­ći akva­bik re­kre­i­ra­ju u ba­ze­nu. Sve­že ur­me za uži­nu ni­su eks­klu­zi­va, već „ber­ber­ske smo­kve”, ka­ko ta­mo zo­vu plod kak­tu­sa.

Po­se­ban spe­ci­ja­li­tet je i na­ci­o­nal­no je­lo kus-kus, me­ša­vi­na ži­ta­ri­ca, po­vr­ća i pi­le­ti­ne ili ne­kog dru­gog me­sa i pi­kant­nih za­či­na. Gur­ma­ni ne odo­le­va­ju ni jag­nje­ti­ni u tu­ni­skom so­su i pre­pri­ča­va­ju ka­ko bo­lju po­sla­sti­cu od čo­ko­lad­nog fon­do­na ni­su oku­si­li. U eks­klu­ziv­ni­jim re­sto­ra­ni­ma ne pro­pu­šta­ju pri­li­ku da pro­ba­ju i ka­mi­lje kr­me­na­dle s ri­žom. Por­ci­je ovih je­la slo­ve za naj­sku­plje, a ko­šta­ju naj­vi­še de­set evra. Ta­ko se kre­ću i ce­ne do­ma­ćih vi­na ko­ji­ma se Tu­ni­ša­ni po­no­se ko­li­ko i ma­sli­no­vim uljem.

Go­sto­pri­mlji­vost do­ma­ći­na tu­ri­sti ose­ća­ju na sva­kom ko­ra­ku, a po­seb­no ako pro­la­ze is­pred du­ća­na. Tr­gov­ci, na­sme­ja­ni od uve­ta do uve­ta, ras­po­lo­že­ni za cen­ka­nje uvla­če kup­ce u rad­nje. Kao uspo­me­na sa le­to­va­nja do­vla­če se tor­be, lam­pe, ja­stu­ci od ka­mi­lje ko­že, nar­gi­le, ke­ra­mič­ko po­su­đe i sveć­nja­ci.

Hit je dvo­dnev­na avan­tu­ra u Sa­ha­ri sa no­će­njem u jed­noj od naj­lep­ših oaza. Sve ge­ne­ra­ci­je ja­šu ka­mi­le po pe­šča­nim di­na­ma ka­kvih se se­ća­ju iz fil­mo­va, a po­se­te i ku­li­se gde su sni­ma­ni „Ra­to­vi zve­zda”. Adre­na­lin ska­če na sa­fa­ri­ju dži­po­vi­ma po pu­sti­nji, ste­ci­štu fa­ta­mor­ga­na. Šet­nja po sla­nom je­ze­ru i po­lju kri­sta­la ni­ko­ga ne osta­vlja rav­no­du­šnim, kao ni po­se­ta Ber­be­ri­ma i nji­ho­vim pod­zem­nim do­mo­vi­ma, ili osva­ja­nje spra­to­va rim­skog ko­lo­se­u­ma u El Dže­mu. Vre­di odvo­ji­ti i dan za obi­la­zak pre­sto­ni­ce Tu­ni­sa, mu­ze­ja Bar­do sa naj­ve­ćom zbir­kom rim­skih mo­za­i­ka, Kar­ta­gi­ne i pla­vo-be­log se­la Si­di Bu Sa­id sa či­jeg vi­di­kov­ca pu­ca je­dan od naj­ro­man­tič­ni­jih po­gle­da na pla­ne­ti. Za oba iz­le­ta do­volj­no je 150 evra.

M. Si­mić-Mi­la­di­no­vić

---------------------------------------------------

Ne­za­bo­rav­na ma­sa­ža u ha­ma­mu

„Ku­pao me je ne­po­zna­ti mu­ška­rac, a ja sam uži­va­la u sva­koj se­kun­di”, ko­men­ta­ri­sa­la je jed­na Be­o­gra­đan­ka u ha­ma­mu, u tur­skom tu­ri­stič­kom gra­du Ke­me­ru. Ne­pri­pre­mljen srp­ski tu­ri­sta na­vik­nut na stal­ni grč grad­skog ži­vo­ta pa­šće u trans dok uži­va u bla­go­de­ti­ma tur­skog ku­pa­ti­la. Uži­va­nje u dvo­sat­nom tret­ma­nu sa­u­ne, par­nom i tur­skom ku­pa­ti­lu, ma­sa­ži, ra­znim aro­ma­ma sve­ća, mi­o­mi­ri­si­ma, ko­zme­tič­kim ma­ska­ma pla­ća se tri­de­se­tak evra. Po­se­ta ova­kvom „ra­ju” tre­ba­lo bi da bu­de ne­za­o­bi­la­zna na le­to­va­nju u Tur­skoj ko­je se raz­li­ku­je od re­gi­je do re­gi­je. Naj­po­pu­lar­ni­ja i naj­no­vi­ja le­to­va­li­šta ne­da­le­ko su od mi­li­on­skog gra­da An­ta­li­je. U re­gi­ji gra­da Ke­me­ra ima go­to­vo 700 ho­te­la, od ko­jih su mno­gi iz­gra­đe­ni u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Ve­ći­na pru­ža ta­ko­zva­nu ol in­klu­ziv uslu­gu, pa u bli­zi­ni ne­ma mno­go pro­dav­ni­ca u ko­ji­ma se nu­de na­mir­ni­ce, ali za­to su svu­da rad­nje sa gar­de­ro­bom, par­fe­mi­ma, obu­ćom i ko­žom. A ko ne odo­li ve­štim tur­skim tr­gov­ci­ma ko­ji tu­ri­ste vu­ku za ru­kav i uvla­če ih u rad­nju, va­lja­lo bi da im pre ne­go što pi­ta­ju za ce­nu ka­žu da ni­su Ru­si. Tur­sko pri­mor­je vr­vi od tu­ri­sta iz ove ze­mlje, ali za njih je ce­na čak i dvo­stru­ko vi­ša ne­go za na­še tu­ri­ste.

U luk­su­znom okru­že­nju ne­ma mno­go me­sta za „pa­ra­dajz tu­ri­ste”, a pa­re se tro­še na uži­van­ci­ju u ha­ma­mi­ma i na iz­le­te.

Ko od­lu­či da le­tu­je u Ke­me­ru u ve­ći­ni ho­te­la ne­će mo­ra­ti da iz­dvo­ji no­vac za le­žalj­ke jer su bes­plat­ne, a ni pe­ški­ri ko­ji­ma mno­gi pu­ne ko­fe­re ni­su neo­p­hod­ni jer će ih na pu­tu do pla­že, u za­me­nu za ho­tel­sku kar­ti­cu, do­bi­ti. Oni­ma ko­ji bi da uži­va­ju u vra­to­lo­mi­ja­ma, Tur­ci za pe­de­se­tak evra nu­de pa­ra­glaj­ding na vo­di, ali upor­nim pre­go­va­ra­njem ce­nu je mo­gu­će spu­sti­ti i na 30 evra.

„Če­smo­va­ča” u Tur­skoj ni­je za pi­će, ali u ve­ći­ni ho­te­la go­sti bes­plat­no do­bi­ja­ju fla­ši­ra­nu vo­du. Uko­li­ko se, da­kle, srp­ski tu­ri­sta od­lu­či na sme­štaj u ne­kom od „ol in­klu­ziv” ho­te­la, no­vac će mu bi­ti po­tre­ban je­di­no za iz­le­te i šo­ping.

S. De­spo­to­vić