Srbija razgovara: Ko koči evropske integracije Srbije

Sa­mo dan pre ne­go što su mi­ni­stri ino­stra­nih po­slo­va Evrop­ske uni­je od­lu­či­li da za­poč­ne pro­ces ra­ti­fi­ka­ci­je Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nja sa Sr­bi­jom, pred­stav­ni­ci Srp­ske na­pred­ne stran­ke op­tu­ži­li su vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju da uspo­ra­va put na­še ze­mlje ka EU. Na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re SNS-a mo­glo se ču­ti da je „vla­da naj­ve­ći ne­pri­ja­telj po­dr­ške gra­đa­na evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma”, kao i da je „vlast u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja po­ka­za­la je­di­no pre­tva­ra­nje”, jer vla­da „ni­je po­lo­ži­la is­pit na kon­kret­nim de­li­ma”.

O evrop­skom pu­tu Sr­bi­je, pre­pre­ka­ma i ko­ra­ci­ma ko­ji pred­sto­je raz­go­va­ra­li smo s Vlaj­kom Se­ni­ćem, na­rod­nim po­sla­ni­kom G17 plus, i Alek­san­drom Vu­či­ćem, za­me­ni­kom pred­sed­ni­ka SNS-a.

Po­li­ti­ka: Go­spo­di­ne Vu­či­ću, na­pred­nja­ci op­tu­žu­ju Vla­du Sr­bi­je da ko­či put ka Evrop­skoj uni­ji?

Vu­čić: Na­ša za­mer­ka je pre sve­ga u to­me što se ovo pi­ta­nje naj­če­šće mar­ke­tin­ški zlo­u­po­tre­blja­va i da se o to­me mno­go go­vo­ri, a da se ne ra­di do­volj­no. Na­ve­šću sa­mo dva pi­ta­nja ko­ja ni­su re­še­na, a ko­ja po­ka­zu­ju ko­li­ko smo da­le­ko od Evro­pe. To je ko­rup­ci­ja unu­tar na­šeg si­ste­ma i pi­ta­nje re­for­me pra­vo­su­đa, i za to ima­te do­ka­ze iz EU. Ima­te pi­sma Žo­zea Ma­nu­e­la Ba­ro­za iz ko­ga se ja­sno vi­di ka­ko je spro­ve­de­na re­for­ma pra­vo­su­đa, ka­ko je to ura­đe­no bez­ma­lo po prin­ci­pu ne­ka­da­šnjih is­toč­njač­kih de­spo­ti­ja, a ne po mo­de­lu sa­vre­me­nih prav­nih po­re­da­ka i dr­ža­va. I ima­te slu­ča­je­ve u ko­ji­ma se go­vo­ri o pra­vič­noj i pra­ved­noj pri­me­ni za­ko­na u na­šoj ze­mlji, a u stva­ri sve vre­me ima­mo se­lek­tiv­nu pri­me­nu za­ko­na. Kad se­di­te po­red Ivi­ce Da­či­ća i ka­že vam ka­ko će da bu­de ne­se­lek­tiv­na pri­me­na za­ko­na, to zvu­či pri­lič­no gro­tesk­no, po­ma­lo i la­kr­di­ja­ški.

Po­li­ti­ka: Za­što to mi­sli­te?

Vu­čić: Za­što mi­slim? Za­to što mi­slim da je i ovo va­še pi­ta­nje ša­la, a ne zbi­lja. Po­seb­no po­sle po­sled­nje pre­su­de u slu­ča­ju „Ko­fer”, gde su iz spi­sa iz­u­ze­ti tran­skrip­ti s ba­znih sta­ni­ca, do­bi­je­ni iz okru­žnog su­da, a da se tu­ži­lac pri to­me ni­je ža­lio. Iz to­ga vi­di­te od­nos dr­ža­ve i po­li­ti­ke, a pre sve­ga od­nos pra­vo­su­đa. To ni­je je­di­ni pri­mer ko­ji po­ka­zu­je ar­bi­trar­nost u pra­vo­su­đu. Ko­ga će­te po­sle to­ga da hap­si­te? Pro­sto je sve be­smi­sle­no.

Po­li­ti­ka: Ali, sva­ki dan ima­te hap­še­nja, ra­sve­tlja­va­ju se ne­ki slu­ča­je­vi?

Vu­čić: A, da li je mo­gu­će da su sa­mo lju­di iz Zve­zdi­ne upra­ve uče­stvo­va­li u kri­mi­na­lu? A ovi iz dru­ge upra­ve svi po­šte­ni, svi do­bri? Ili se to na­vi­ja ne­mer­no za jed­nu stra­nu? To su pri­če za ma­lu de­cu, to zna i Vlaj­ko, to zna­ju svi. To je prin­cip kad se pra­vi vla­da: ti ćeš da mi re­šiš taj slu­čaj, re­ši­ćeš mi ovaj pro­blem. Sve nas to uda­lja­va od EU i od nor­mal­nog ži­vo­ta.

Po­li­ti­ka: Šta Vi ka­že­te, go­spo­di­ne Se­ni­ću, da li Vam je stvar­no sve ovo po­zna­to?

Se­nić: Mi­slim da pred na­ma sto­je tri pre­pre­ke, da bi­smo is­pu­ni­li oba­ve­ze ko­je su pred na­ma na pu­tu ka član­stvu u EU. To su po­li­tič­ke, eko­nom­ske i pre­pre­ke u do­no­še­nju od­go­va­ra­ju­ćeg za­ko­no­dav­stva. Što se ti­če po­li­tič­kih pre­pre­ka, mi­slim da je tu naj­ve­ći iza­zov bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je i ni­je na me­ni da, kao na­rod­ni po­sla­nik, oce­nju­jem ka­ko taj po­sao ide. Ono što se vi­di, to je da kvan­ti­ta­tiv­no do­la­zi do po­ja­ča­ne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je. To vi­še ni­je ta­bu te­ma u Sr­bi­ji i ni­kad vi­še ne­će mo­ći da ne bu­de jed­na od glav­nih stva­ri na po­li­tič­koj agen­di...

Po­li­ti­ka: Zar ne mi­sli­te da je pro­blem ko­rup­ci­je to­li­ko eska­li­rao, da vi­še ne mo­že i ne sme da bu­de ta­bu te­ma?

Se­nić: Mi­slim da je ko­rup­ci­ja eska­li­ra­la ap­so­lut­no! Za­to što smo ži­ve­li u jed­nom dru­štvu pot­pu­no po­re­me­će­nih vred­no­sti i mi­slim da će nam put do us­po­sta­vlja­nja dru­štva nor­mal­nih vred­no­sti bi­ti ja­ko te­žak. Što se na­šeg za­ko­no­dav­stva ti­če, že­leo bih kao po­sla­nik da na­gla­sim da je skup­šti­na, pr­vi put u po­sled­njih ne znam ko­li­ko go­di­na, išla is­pred vla­de. Skup­šti­na je, da­kle, sprem­na da usvo­ji sve što sti­že iz vla­de. Za me­ne je ključ­no ne­što dru­go i tu bih se slo­žio sa svo­jim sa­go­vor­ni­kom: za gra­đa­ne Sr­bi­je EU vi­še ni­je po­li­tič­ko pi­ta­nje, ni­je vi­še pi­ta­nje za­ko­no­dav­stva, jer po­sto­ji je­dan ši­ro­ki kon­sen­zus. Ključ­no pi­ta­nje je­ste eko­no­mi­ja. Ko­li­ko ova i sva­ka sle­de­ća vla­da bu­de u sta­nju da eko­nom­ski ure­di dr­ža­vu, a ima tu još do­sta po­sla, tom br­zi­nom će se Sr­bi­ja kre­ta­ti ka EU.

Vu­čić: Ni­je te­ško za­klju­či­ti da je naj­ve­ći pro­blem u Sr­bi­ji loš ili ni­zak ži­vot­ni stan­dard gra­đa­na, to što ne­ma­mo pri­vre­du ili je ona pot­pu­no ra­zo­re­na. I, ono što mi­slim da je naš naj­ve­ći pro­blem, to je či­nje­ni­ca da ni­ko ni­je si­gu­ran u svo­ju i bu­duć­nost svo­je de­ce. Ta bes­per­spek­tiv­nost na­me­će se kao naj­ve­ći pro­blem da­nas u ze­mlji. A on­da ču­je­te iz­ja­vu mi­ni­stra Da­či­ća da ja­ča­mo ot­por­nost in­sti­tu­ci­ja na ko­rup­ci­ju. Kao da či­ta­te „Mi­ki­jev za­bav­nik”. Daj, ću­ti o to­me. Sa­mo o to­me ću­ti. Na­đi ne­ku dru­gu te­mu.

Po­li­ti­ka: Mla­đan Din­kić je pred­lo­žio da se i po­li­ti­ča­ri pro­če­šlja­ju na te­mu ko­rup­ci­je?

Vu­čić: Vi­de­li smo ka­ko su se pro­če­šlja­li, to nam naj­bo­lje po­ka­zu­je pre­su­da ko­ju sam po­me­nuo. Zna­te, kod nas uvek če­šlja­ju opo­zi­ci­o­ne po­li­ti­ča­re, a ovi iz vla­sti se ne če­šlja­ju ni­kad! Je­di­no što če­šlja­ju na­rod i sle­va na­de­sno i zde­sna na­le­vo. I da vam ka­žem ne­što vr­lo za­ni­mlji­vo: pri­me­ti­će­te da je uhap­šen ne­ka­da­šnji di­rek­tor jed­nog jav­nog pred­u­ze­ća iz jed­ne stran­ke ko­ja je u opo­zi­ci­ji. A iz ne­kih dru­gih, čak opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka, ne­ma tih hap­še­nja, za­to što se če­ka da ne­ko­me ka­žu: vi bu­di­te mir­ni i ne­će­mo da vam hap­si­mo lju­de, a ako bu­de­te ne­mir­ni on­da će­mo da kre­ne­mo i na va­še. Izem ti ta­kvu ze­mlju i ru­ko­vod­stvo. Dr­žiš za­tvo­ren fajl i če­kaš kad ti od­go­va­ra tre­nu­tak da ne­kog to­bo­že hap­siš ili da iz­la­ziš sa afe­rom.

Po­li­ti­ka: Mi­sli­te da par­tij­ska knji­ži­ca šti­ti od hap­še­nja?

Vu­čić: Ja ne mi­slim, ja to znam! Znam za mno­ge slu­ča­je­ve o ko­ji­ma mo­ram da ću­tim, ne za­to što se pla­šim, već za­to što sam do­bio od­re­đe­nu taj­nu in­for­ma­ci­ju i za­mo­ljen sam da ne iz­la­zim u jav­nost.

 Se­nić: Po­li­tič­ki si­stem je u po­sled­nje dve go­di­ne do­sta po­zi­tiv­no na­pre­do­vao. Ka­da je reč o na­šem pu­tu ka EU, sva­ko ima pra­vo da po­sta­vi te­mu u svoj fo­kus. I kao eko­no­mi­sta i kao po­li­ti­čar znam da je naš naj­ve­ći pro­blem eko­no­mi­ja.

Vu­čić: Vlaj­ko, sa­mo jed­nu reč, iz­vi­nja­vam se. I mi ho­će­mo da pri­ča­mo o eko­no­mi­ji i so­ci­jal­noj sfe­ri, da nam to bu­du glav­ne te­me. Ali, ne na­me­će­mo mi ove dru­ge te­me. Sva­ko ve­če če­kam kad će­mo da ima­mo no­vu ma­fi­ju. To su nam glav­ne te­me, vlast na to­me in­si­sti­ra. Kad ste u Dnev­ni­ku po­sled­nji put vi­de­li ne­ko­ga iz SNS-a. Pa, si­noć je bi­lo de­vet mi­ni­sta­ra u udar­nom dr­žav­nom Dnev­ni­ku, oni su na­me­ta­li te te­me.

Se­nić: Bez ob­zi­ra na te­me ko­je se na­me­ću, ja­sno je da gra­đa­ne naj­vi­še mu­če eko­nom­ski pro­ble­mi. Go­vo­rim o to­me da mi, iz­gle­da, pot­ce­nju­je­mo iza­zo­ve ko­ji se na­la­ze na na­šem pu­tu i da uspo­re­ni pro­ces ula­ska Sr­bi­je u EU ve­zu­je­mo za spolj­ne pre­pre­ke. Mi­slim da po­sto­je unu­tra­šnje pre­pre­ke, naj­vi­še u eko­nom­skom de­lu, ko­je mo­ra­mo da re­ši­mo u na­red­nom pe­ri­o­du. One se ti­ču vr­lo ja­snih stva­ri ko­je su de­fi­ni­sa­ne na­ci­o­nal­nih pla­nom na­šeg pu­ta u EU. To su pi­ta­nja ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti, sma­nje­nja bu­džet­skog sek­to­ra, jav­ne po­tro­šnje i spolj­no­tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta, ja­sne mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, re­in­du­stri­ja­li­za­ci­je, sta­bil­nog ban­kar­skog si­ste­ma, da­lje li­be­ra­li­za­ci­je ce­na i slo­bod­ne tr­go­vi­ne. To su pra­vi iza­zo­vi u 2011. i 2012. go­di­ni i ape­lu­jem da unu­tar na­šeg si­ste­ma, pre sve­ga eko­nom­skog, do­vr­ši­mo sve što je neo­p­hod­no. Pod­se­ćam sa­mo da je ove dr­ža­va za de­vet go­di­na utro­stru­či­la bru­to dru­štve­ni pro­iz­vod po sta­nov­ni­ku. Da­kle, stva­ri idu na­pred i ne­ma sum­nje da ide­mo ka EU, sa­mo je pi­ta­nje ko­jom će­mo br­zi­nom sti­ći.

Vu­čić: Ni­smo da­le­ko od­ma­kli za po­sled­njih de­set go­di­na. Mi ima­mo tri ključ­na pro­ble­ma. Eko­nom­ski: dru­ga­či­ji pri­stup srp­skoj eko­no­mi­ji, dru­ga­či­ji od­no­si pre sve­ga u jav­nom sek­to­ru i sma­nje­nje bu­džet­skog de­fi­ci­ta. Dru­gi je po­li­tič­ki deo, ko­ji se ti­če od­no­sa pre­ma Ko­so­vu i od­no­sa u re­gi­o­nu. Tre­ći deo se ti­če prav­nog si­ste­ma, bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je, re­for­me pra­vo­su­đa. Ni u jed­nom u ta tri de­la ni­šta ozbilj­no ni­smo pred­u­ze­li, a ovaj dru­gi pro­blem je naj­bol­ni­ji i naj­te­ži. U na­šoj ze­mlji po­sto­ji te­ška po­li­tič­ka bo­lest: šta god da se do­go­di, kriv je Mi­lo­še­vić, Ti­to, ovaj ili onaj. Lju­di, vi du­že upra­vlja­te ze­mljom od Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća.

Po­li­ti­ka: Pa i vi na­pred­nja­ci, ako su­tra do­đe­te na vlast, isto će­te re­ći da su va­ši pret­hod­ni­ci kri­vi za sve?

Vu­čić: Ako me već pi­ta­te, mi­slim da ni­ka­da to ne­će­mo re­ći na ta­kav na­čin. Ko­li­ko je ze­mlja u te­škom sta­nju i u ka­kvom ra­su­lu se na­la­zi, mi­slim da to ni­ko od nas ne zna ili ve­o­ma ma­li broj nas na­slu­ću­je. A ze­mlja je sva­koj sfe­ri dru­štve­nog ži­vo­ta u go­to­vo pot­pu­nom ra­su­lu, kao što je bi­la 2000. go­di­ne, sa­mo na ne­što dru­ga­či­ji na­čin.

Se­nić: Po­sle 2000. tre­ba­lo je na­či­ni­ti od­luč­ni­je ko­ra­ke. Sr­bi­ja je tre­ba­lo od­mah da ide pre­ma evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma, da uđe u NA­TO, da otvo­ri pri­ču o Ko­so­vu. To bi si­gur­no ubr­za­lo naš put i si­gur­no bi­smo bi­li u bo­ljoj po­zi­ci­ji. Ali, ako po­sma­tra­te si­tu­a­ci­ju od 2001, vi­de­će­te da ne po­sto­ji oblast u ko­joj ni­je na­pra­vljen na­pre­dak. Otvo­re­no je do­sta no­vih pro­iz­vod­nih po­go­na, do­sta lju­di je do­bi­lo pri­li­ku da ra­di. Za me­ne je naj­i­lu­stra­tiv­ni­ja pro­me­na u ban­kar­skom sek­to­ru, ko­ji je bio pot­pu­no de­va­sti­ran. Da­nas je to, da ta­ko ka­žem, in­du­stri­ja u ko­joj ra­di vi­še lju­di ne­go pre 2000. go­di­ne i mi smo ve­ro­vat­no je­di­na ze­mlja u re­gi­o­nu ko­ja je pot­pu­no pre­bo­le­la fi­nan­sij­ske ri­zi­ke ko­ji su se de­si­li 2008. i 2009. go­di­ne. Ra­sle su i pla­te, ra­sle su i pen­zi­je i ne po­sto­ji ni­je­dan ar­gu­ment, go­spo­di­ne Vu­či­ću, da ne ka­že­mo da smo sti­gli na jed­nu znat­no bo­lju sta­ni­cu ne­go što smo bi­li. Si­gur­no da smo mo­gli i bo­lje, ali od­go­vor­nost za to pre­u­zi­ma­ju stran­ke ko­je su bi­le na vla­sti u tom pe­ri­o­du. Ako gla­sa­či od­lu­če da da­ju po­dr­šku stran­ci go­spo­di­na Vu­či­ća, mi će­mo oti­ći u opo­zi­ci­ju i vi­de­će­mo šta će oni da ura­de ka­da vi­de s ko­li­ko te­škim iza­zo­vi­ma smo se mi su­o­ča­va­li.

Vu­čić: Le­po je kad vlast bi­ra šta že­li da sa­op­šti, a šta ne. Sva­ki put kad se po­ve­ća ak­ci­za na go­ri­vo, jer je to je­di­ni na­čin za pu­nje­nje bu­dže­ta po­što ne­ma tih pro­iz­vod­nih po­go­na o ko­ji­ma pri­ča go­spo­din Se­nić, vlast nam je go­vo­ri­la o svet­skim ce­na­ma. Ka­da je svet­ska ce­na bi­la 147 do­la­ra za ba­rel naf­te, ce­na go­ri­va kod nas bi­la je iz­me­đu 85 i 91 di­na­ra. Da­nas, ka­da je ce­na po ba­re­lu du­plo ma­nja, na­ma je ce­na go­ri­va od 116 do 120 di­na­ra. Ka­kve to ima ve­ze sa svet­skim ce­na­ma? Ka­da go­vo­ri­te o po­ve­ća­nju pla­ta, to je tač­no, 300 evra je ve­li­ka pla­ta ka­da po­re­di­te sa oni­ma iz 2000. go­di­ne. Ali, ce­na stru­je je ta­da bi­la de­vet pu­ta ni­ža ne­go da­nas, a mo­ra­će i da­lje da se po­ve­ća­va. Šest i po pu­ta je bi­la ni­ža ce­na hle­ba, a mle­ka 11 pu­ta ni­ža. Znam da ne­će po­te­ći med i mle­ko kad mi do­đe­mo na vlast, ali sam re­kao da, ako ključ­ne pro­ble­me ne re­ši­mo u pr­vih šest me­se­ci, ja u to­me ne­ću da­lje da uče­stvu­jem. Ne­moj­te za­to da ka­že­te da ja ne znam s ka­kvim pro­ble­mi­ma se vlast su­o­ča­va, ali mi­slim da su se mno­gi use­de­li na vla­sti du­go i da su po­treb­ne pro­me­ne, kao i 2000. go­di­ne.

Po­li­ti­ka: Da li se sla­že­te sa oce­nom go­spo­di­na Se­ni­ća da bi ula­zak u NA­TO po­kre­nuo Sr­bi­ju br­že pre­ma EU?

Vu­čić: Ne mi­slim da je to bi­lo ključ­no, već da nam je mno­go ve­ći pro­blem lo­po­vluk, kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja.

Se­nić: Pi­ta­nje evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, od­no­sno ula­ska u NA­TO, po­no­vo se otva­ra u vre­me ve­li­ke eko­nom­ske kri­ze ko­ja po­sto­ji u EU. Ona iza­zi­va po­li­tič­ku kri­zu ko­ja uspo­ra­va pro­ces ula­ska no­vih ze­ma­lja i to tre­ba re­ći otvo­re­no i ne li­ci­ti­ra­ti vi­še sa da­tu­mom ula­ska u EU. Sek­tor bez­bed­no­sti mo­že bi­ti naj­čvr­šći u na­šim evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma i dr­ža­va tre­ba da re­de­fi­ni­še po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti ko­ja je do­ne­ta u jed­nom dru­ga­či­jem po­li­tič­kom kon­tek­stu. Sa­da je ta ne­u­tral­nost po­li­tič­ki, voj­no i, što je naj­va­žni­je eko­nom­ski pot­pu­no neo­dr­ži­va. Mi­slim da ova vla­da to ne­će ima­ti na dnev­nom re­du, ali da na­red­na mo­ra ima­ti na svo­joj agen­di.

Po­li­ti­ka: Mi­sli­te da će to bi­ti na­pred­njač­ka vla­da?

Se­nić: Ako bu­du oni, ja ću to nji­ma sa­ve­to­va­ti.

Bo­jan Bil­bi­ja