Radnici ne daju „pandu”

Od našeg dopisnika

Rim, 24. juna – Većina, odnosno 62,2 odsto, radnika južnoitalijanskog automobilskog postrojenja „Pomiljano d’Arko” reklo je da „Fijatovom” investicionom planu. Referendumom u utorak odlučivala se sudbina ne samo fabrike „Pomiljano” (kraj Napulja) već je napravljena i odskočnica za generalni monitoring i rešavanje industrijskih pitanja u Italiji.

Naizgled pozitivan ishod glasanja donosi i dalje mnoge sumnje. Da bi se potvrdila najavljena investicija od 700 miliona evra kao i proizvodnja „pande” (koja bi se prebacila iz poljske fabrike „Tićy” u postrojenje „Đanbatista Viko” čiji je nov naziv „Pomiljano d’Arko”), neophodna je bila skoro jednoglasnost radnika (oko 90 odsto pozitivnih glasova) povodom prihvatanja novog investicionog plana. Prvi čovek „Fijata” Serđo Markjone danima je isticao da će referendum biti uspešan samo ukoliko broj glasova radnika koji prihvataju novu reorganizaciju rada u italijanskoj fabrici ubedljivo nadmaši broj negativnih glasova. Međutim, 36 odsto (od ukupno 5.200 radnika) onih koji su glasali „ne” novom potezu torinskog automobilskog giganta danas znatno otežavaju budućnost postrojenja u „Pomiljanu”.

U izjavi za štampu, koju je torinska kuća uputila odmah nakon objavljivanja rezultata glasanja, ne pominje se eksplicitno proizvodnja nove „pande” već se govori o daljoj „realizaciji novih budućih projekata”.

Tako trenutan ishod glasanja evocira moguće rešenje: ukoliko torinska kuća prihvati da proizvodi „pandu” u „Pomiljanu”, pominje se mogućnost stvaranja autonomne firme koja bi novim ugovorom zaposlila pojedinačno sve radnike koji su saglasni sa „Fijatovim” investicionim planom. Nije ipak isključeno da se razmišlja i o proizvodnji drugih modela automobila (a ne više „pande”) koji bi neminovno prouzrokovali i novu reorganizaciju rada u fabrici.

„Ne želim ni da zamislim da ’Fijat’ odustane od investicije u Italiji. Verujem u poznatu upornost menadžera Markjonea koji zasigurno zna da poštuje dogovor postignut sa organizacijama koji su imale hrabrost da odluče”, komentariše ministar za rad Mauricio Sakoni. „Sada kada je referendumom plan nesumnjivo prihvaćen, smatram da je logičan ishod svega investicija. Činjenica da je 62 odsto radnika pozitivno glasalo predstavlja vrlo važan podatak i bilo bi apsurdno to potcenjivati. I 51 odsto pozitivnih glasova u svakom slučaju predstavilo bi pobedu.”

Referendum u fabrici „Pomiljano” poslednjih dana izazvao je pravu socijalnu revoluciju na Apeninskom poluostrvu. Jedini sindikat koji nije potpisao „Fijatov” investicioni plan (FIOM – Federacija metalurških radnika) tumačio je održan referendum apsolutno neustavnim. Da se ne radi o demokratskom glasanju već o režimskoj uceni otpuštanjem, saglasio se i jedan od predstavnika opozicione stranke Italija vrednosti – Luiđi de Mađistris. Mnogi radnici fabrike „Pomiljano” i sami su izjavili za italijanske medije da je izbor „Fijatovog” novog plana neminovan za opstanak u regiji gde preovladava uticaj mafijaške organizacije „Gomora” i gde je zaposlenje u fabrici torinskog giganta jedino rešenje.

I odgovorni direktor „Fijata” Markjone, pred kulminacijom napada i kritika sindikata prethodnih dana, odstupio je od uobičajene kontrolisane uzdržanosti.

„Želimo li da ubijemo italijansku industriju? Recite mi i uradićemo to. Spreman sam da uradim ono što i drugi žele. Italija neće imati manufakturnu budućnost, industrija neće više postojati”, rekao je Markjone i pred talasom kritika dodao: „Prestanimo da se zafrkavamo. U ’Termini Imerezeu’ (fabrici za koju je predviđeno zatvaranje krajem 2011) štrajk radnika podudario se sa utakmicom Italije na svetskom prvenstvu.”

Izbor „Pomiljana” kao novog sedišta za proizvodnju „pande” ocenjen je kao antiekonomski potez od samog početka imajući u vidu trošak 500–600 evra po proizvedenoj „pandi”. „Da smo samo pravili ekonomsku računicu, industrijski izbor, ostavili bismo proizvodnju ’pande’ u Poljskoj ili bismo je prebacili u Srbiju”, komentarišu iz „Fijata”.

„Pomiljano d’Arko” predstavlja simbol za sve italijanske fabrike: od sudbine ovog automobilskog postrojenja zavisiće i dalji ishod razvoja planova u ostalim, ne samo automobilskim, fabrikama.

Pozitivna ocena ishoda referenduma i eventualna naredna „Fijatova” investicija ipak predstavlja mač s dve oštrice: danas se u Italiji mnogi pitaju koja je cena očuvanja sopstvenog radnog mesta. Primer postrojenja kraj Napulja otvorio je novo industrijsko poglavlje ne samo globalizovanom „Fijatu” već čitavom Apeninskom poluostrvu. Neprihvatanje novog „Fijatovog” plana (više smena, manje pauza, više dodatnih radnih sati, ali i kazne u slučaju štrajka u toku radnog vremena) neminovno nameće pitanje: šta danas znači baviti se industrijom u globalizovanom svetu? Pitanje je da li pored novih pravila za radnike postoje i nova pravila i za „Fijat”.

Marina Lalović