Dr Savić: Lekari ne smeju da prikrivaju greške kolega

Posle smrti dvadesetpetogodišnje devojke iz Paraćina, koja je posle operacije u privatnoj bolnici „Beoklinika” u Beogradu, pala u komu iz koje se više nije probudila, Ministarstvo zdravlja je ovoj ustanovi zabranilo rad u narednih šest meseci. Mera zabrane rada izrečena je i specijalisti anesteziologu B.S., jer je u ovoj ustanovi radio bez licence Lekarske komore Srbije. U pitanju su mere izrečene posle inpskcijskog nadzora, dok bi uzrok smrti trebalo da bude poznat posle analize stručnjaka i eventualnog sudskog postupka. 

Ne prejudicirajući da li je u ovom slučaju zatajilo medicinsko osoblje ili tehnika ili je u pitanju nešto treće, ovaj slučaj još jednom je pokrenuo pitanje lekarskih grešaka o kojima u Srbiji ne postoji bilo kakva zvanična statistika. 

„Nemamo pravo da zatvaramo oči pred greškama lekara, ali ih moramo gledati krajnje profesionalno i bez blaćenja lekara u medijima. Nemojte osuđivati doktore pre nego što ih je osudio sud, poručuje u razgovoru za „Politiku” dr Slobodan Savić, predsednik Etičkog odbora Srbije, profesor Sudske medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i Pravne medicine na Pravnom fakultetu.

– Apsolutno greše i lekari u Srbiji. Uzroci mogu da budu do samog lekara, u vezi sa nivoom znanja, opreza, preciznosti, posvećenosti poslu… Takve greške niko ne sme pokrivati, ni kao profesionalac sudske medicine, ni kao sudski veštak – kaže dr Savić.

Naš sagovornik ističe da moramo da budemo svesni da lekari nisu mađioničari i nisu čudotvorci. postoje situacije u kojima se lekar nađe pred svršenim činom da ništa ne može uraditi.

– nije tačno da naši lekari u slučaju greške nikada ne bivaju osuđeni. Imam primere osude lekara, a nisam siguran da je bilo ko iz medija otišao u sud i proverio da li je doneta osuda. Za svakog savesnog lekara, bez obzira na to da li je pogrešio ili nije, nema veće kazne od neželjenog ishoda lečenja, a najgora je smrt pacijenta. Teško je sesti na optuženičku klupu, i to u procesima koji traju dugo. Kasnija oslobađajuća presuda i dokaz da lekar nije kriv često lekarima ne vredi mnogo. Događa se da posle decenija rada lekare, koji su godinama spasavali živote, uspešno radili, izveli generacije kao profesori, proglašavaju „ubicama” na početku sudskog procesa kada još nije dokazana greška u procesu – navodi profesor Savić.

Kao specijalista sudske medicine i sudski veštak, kaže kako trenutno na stolu sada ima četiri-pet predmeta, od kojih će sigurno jedan dobiti mišljenje da lekari nisu radili kako je trebalo i ističe kako takva stvar neće izbeći procesuiranje.

– Evo primera: pet meseci su se lekari borili za život žene koju je muž upucao tri puta. Bolovala je od sepse i ma koliko se borili da je spasu, to nije dalo rezultata. Kada je žena umrla, advokati su pokušali da veliki deo krivice prebace na lekare, da bi dokazali kako je povreda koju je naneo muž uopšte nije bila tako teška da je ona morala da umre. Na kraju, na sudu mi više govorimo o tim lekarima koji su, navodno, pogrešili, nego o izvršiocu krivičnog dela – navodi dr Savić.

Naš sagovornik kaže da svako ko sumnja na lekarsku grešku ima dve mogućnosti: da se obrati Lekarskoj komori ukoliko želi da ukaže na profesionalnu odgovornost ili da se obrati direktno tužilaštvu i predloži pokretanje istražnog postupka. Takođe, dr Savić objašnjava kako u svakom sumnjivom slučaju porodica ne bi trebalo da odustaje, već naprotiv da insistira da se obavi obdukcija.

– Bez obdukcije neće nikada biti apsolutno pouzdanog mišljenja da li je lekar pogrešio ili nije – objašnjava dr Savić.

Olivera Popović