Др Савић: Лекари не смеју да прикривају грешке колега

После смрти двадесетпетогодишње девојке из Параћина, која је после операције у приватној болници „Беоклиника” у Београду, пала у кому из које се више није пробудила, Министарство здравља је овој установи забранило рад у наредних шест месеци. Мера забране рада изречена је и специјалисти анестезиологу Б.С., јер је у овој установи радио без лиценце Лекарске коморе Србије. У питању су мере изречене после инпскцијског надзора, док би узрок смрти требало да буде познат после анализе стручњака и евентуалног судског поступка. 

Не прејудицирајући да ли је у овом случају затајило медицинско особље или техника или је у питању нешто треће, овај случај још једном је покренуо питање лекарских грешака о којима у Србији не постоји било каква званична статистика. 

„Немамо право да затварамо очи пред грешкама лекара, али их морамо гледати крајње професионално и без блаћења лекара у медијима. Немојте осуђивати докторе пре него што их је осудио суд, поручује у разговору за „Политику” др Слободан Савић, председник Етичког одборa Србије, професор Судске медицине на Медицинском факултету у Београду и Правне медицине на Правном факултету.

– Апсолутно греше и лекари у Србији. Узроци могу да буду до самог лекара, у вези са нивоом знања, опреза, прецизности, посвећености послу… Такве грешке нико не сме покривати, ни као професионалац судске медицине, ни као судски вештак – каже др Савић.

Наш саговорник истиче да морамо да будемо свесни да лекари нису мађионичари и нису чудотворци. постоје ситуације у којима се лекар нађе пред свршеним чином да ништа не може урадити.

– није тачно да наши лекари у случају грешке никада не бивају осуђени. Имам примере осуде лекара, а нисам сигуран да је било ко из медија отишао у суд и проверио да ли је донета осуда. За сваког савесног лекара, без обзира на то да ли је погрешио или није, нема веће казне од нежељеног исхода лечења, а најгора је смрт пацијента. Тешко је сести на оптуженичку клупу, и то у процесима који трају дуго. Каснија ослобађајућа пресуда и доказ да лекар није крив често лекарима не вреди много. Догађа се да после деценија рада лекаре, који су годинама спасавали животе, успешно радили, извели генерације као професори, проглашавају „убицама” на почетку судског процеса када још није доказана грешка у процесу – наводи професор Савић.

Као специјалиста судске медицине и судски вештак, каже како тренутно на столу сада има четири-пет предмета, од којих ће сигурно један добити мишљење да лекари нису радили како је требало и истиче како таква ствар неће избећи процесуирање.

– Ево примера: пет месеци су се лекари борили за живот жене коју је муж упуцао три пута. Боловала је од сепсе и ма колико се борили да је спасу, то није дало резултата. Када је жена умрла, адвокати су покушали да велики део кривице пребаце на лекаре, да би доказали како је повреда коју је нанео муж уопште није била тако тешка да је она морала да умре. На крају, на суду ми више говоримо о тим лекарима који су, наводно, погрешили, него о извршиоцу кривичног дела – наводи др Савић.

Наш саговорник каже да свако ко сумња на лекарску грешку има две могућности: да се обрати Лекарској комори уколико жели да укаже на професионалну одговорност или да се обрати директно тужилаштву и предложи покретање истражног поступка. Такође, др Савић објашњава како у сваком сумњивом случају породица не би требало да одустаје, већ напротив да инсистира да се обави обдукција.

– Без обдукције неће никада бити апсолутно поузданог мишљења да ли је лекар погрешио или није – објашњава др Савић.

Оливера Поповић