Pre svitanja pesma

Živa legenda japanske savremene poezije Šuntaro Tanikava (1931)  prvi put je gost Beograda i učesnik programa udruženja "Zdravo da ste" koje pruža podršku ljudima u izbeglištvu. Svoju poeziju predstaviće večeras u Kulturnom centru Beograda u 19 časova. Pored Tanikave, u programu pod nazivom "Pre svitanja, došla je pesma" učestvovaće i Kajoko Jamasaki, docent na Katedri za japanski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, i Jocumoto Jasuhiro, jedan od najpoznatijih japanskih pesnika nove generacije, koji živi u Minhenu i koji je već učestvovao u programu udruženja "Zdravo da ste". 

Inače, pomenuto udruženje prvi put je u okviru radionice poezije predstavilo stvaralaštvo Tanikave u septembru 1995. godine u kolektivnom centru na Zlatiboru. Od tada psiholozi udruženja "Zdravo da ste", zajedno sa Kajoko Jamasaki, kreiraju niz radionica poezije sa njegovim stihovima.

Prilikom ove posete Srbiji, Šuntaro Tanikava će učestvovati u dve radionice poezije, u kolektivnim centrima u Kaluđerici i Beloj Palanci. Tanikava je dobitnik niza priznanja, njegova poezija prevedena je engleski, francuski, nemački, kineski, i zastupljena je u mnogim svetskim antologijama. Večeras će, u galeriji Artget, govoriti svoje pesme, koje će upotpuniti novim multimedijalnim projektom, a svestrani pristup poeziji Tanikava će dokazati i pevanjem svojih stihova za koje su poznati japanski kompozitori napisali muziku.

Ovaj pesnik naglašava univerzalnost pesničkog jezika i iskustva, veliča poetsko, oslanjajući se duboko na tradicionalni ritam japanske poezije, ali i na savremenost. Osim dubokih japanskih korena, Tanikava prikazuje čvrstu sinhroniju sveta, koji posmatra izdaleka. Jasuhiro Jocumoto čak smatra da je Tanikava bio među prvim pesnicima koji su u Japanu težili globalizaciji i pisali pod uticajem američke kulture, a bio je i među prvima koji su nosili džins. Najnovija Tanikavina zbirka zove se "Noćni Miki Maus", a ovaj pesnik ima i poeziju u kojoj je očuvao japansku tradiciju i staru metriku.

U razgovoru za naš list, u kojem su učestvovali Tanikava, Jasuhiro Jocumoto i Kajoko Jamasaki, o svom poetskom iskustvu iz izbegličkog kampa u Srbiji Jocumoto je rekao:

– Učestvovao sam u radionici "Ime", koja je bila zasnovana na poštovanju svakog imena i ličnosti koja iza njega stoji. Inače, sama ta psihološka radionica bila je poezija, i činila je vidljivom. Danas je vrlo retko podeliti sa nekim poetsko iskustvo, onim što nas čini živim.

U prisustvu dva japanska pesnika različitih generacija neizbežan je bio razgovor i o očuvanju tradicije u savremenosti, o stanju u kulturi, koje umnogome nalikuje na ono što nas okružuje. Prema rečima Tanikave, prelomna godina posleratne japanske poezije je 1960, kada je stvaralaštvo buknulo novom energijom.

– Posle tog zlatnog perioda, Japan je postao komercijalno društvo u kojem se umetnička poezija i književnost malo cene. Poezija je nekada imala važnu socijalnu ulogu, kao vodilju misaonog toka društva, dok se u novije vreme japanska poezija stapa sa drugim žanrovima. Razlog za to je materijalni, od poezije se ne može živeti. Odlični pesnici pišu reklame, rade u marketinškim agencijama. Drugi pišu tekstove za popularne šlagere. Kada sam ja počinjao da pišem, pedesetih godina prošlog veka, postojala je vrsta hijerarhije. Mladi su prvo pisali za male časopise, a kada se tu istaknu, ulazili su u komercijalnu kulturu, rekao je Tanikava, dodavši da danas uz pomoć tehnologije svako može da objavi poeziju preko Interneta, dok je ranije put do autorske knjige bio vrlo trnovit.

– Jedan vrlo talentovani japanski pesnik sve stihove je pisao rukom, i u tim rukopisima ljudi su grejali svoja srca i nalazili utehu. Ali  ne mislim da poezija treba da bude lek, uteha ili praktična psihijatrijska pomoć. Nažalost, takve potrebe stvara veoma razvijeno kapitalističko društvo Japana. Čitaoci danas traže nešto kratko i zanimljivo, napomenuo je Tanikava.

Jasuhiro Jocumoto, pesnik koji živi u Minhenu, smatra da je devedesetih godina prošlog veka u Japanu nastalo snažno ekonomsko raslojavanje, i paralelno sa tim društvo je počelo da gubi celovitost.

– Ono što je postojalo šezdesetih godina u međuljudskim odnosima, i u snazi poezije, danas se izgubilo. Ipak, svako u Japanu zna ko je Tanikava, jer poseduje izuzetnu nadarenost. Da je rođen 2010. godine možda ne bi postao tako veliki pesnik. Razlozi koji su Tanikavu učinili velikim jesu vreme i društvo koji su tražili i razumeli takvog pesnika, rekao je Jocumoto.

Problem globalizacije ne odražava se mnogo na poetski jezik, po mišljenju Šuntara Tanikave, koji je suštinski vezan za rodnu zemlju.

– Ali, kada svuda u svetu čujete američku muziku i jedete fast fud, onaj ko želi da sačuva svoju kulturu mora da postane "usamljeni ratnik", naglasio je Tanikava.