Pakuju kofere samo kad moraju

Stranci sa invaliditetom u Srbiju dolaze samo kada moraju. Kad se organizuje neki seminar domaćini imaju pravu muku gde da smeste goste, kako da im objasne da je ogledalo u sobi visoko i da se ne mogu videti u njemu. Najteže pada objašnjavanje prakse da brojne prepreke ljudi u kolicima preskaču tako što ih – prenesu prijatelji ili kolege.

Ovakvi turistički aranžmani po "o ruk" metodi jedini su koje u Srbiji sebi mogu da priušte osobe sa invaliditetom. Ako i nađu hotel u kome je recepcija na adekvatnoj visini da se iz kolica razgovara sa recepcionerom, do nje će morati, uz pomoć nekoga, da budu bukvalno preneti, preko ulaznih stepenica. Liftovi su najčešće mali, sobe skučene, a ulazak u kupatilo je, takođe, poduhvat ravan dobro osmišljenoj misiji.

Apsurd je da u našoj zemlji nema stoprocentno dostupnog hotela ni ugostiteljskog objekta. Ako uz pomoć porodice, prijatelja i reše negde da se smeste, treba najpre rešiti problem prevoza. Kako se uz pomoć štaka popeti u voz u Srbiji? Da li će kondukter u autobusu omogućiti da se kolica rasklope i unesu u vozilo? Slepa lica sa psom vodičem prvo će morati da uzmu dodatni godišnji odmor da bi objasnili okolini da je životinja pratilac i da mora svugde sa gazdom.

Zakon improvizacije

Na pitanje gde su osobe sa invaliditetom u srpskom turizmu, Dušan Trojanović, predsednik Udruženja distrofičara Beograda, kaže da se sve svodi na privatnu organizaciju i improvizaciju.

– Šta možemo očekivati kada ni glavni grad ni banje koje su prevashodno namenjene oporavku nisu dostupni za osobe koje imaju neki hendikep – kaže on i dodaje da ne postoji ni interesovanje turističkih radnika da se edukuju. Kao primer navodi pokušaj organizovanja tribine upravo na ovu temu, prošle godine u Vršcu. Iako su pozivi bili uredno poslati turističkim organizacijama Srbije, Beograda, Ministarstvu trgovine i turizma, agencija, na poziv ovog udruženja odazvao se samo predstavnik lokalne uprave grada domaćina.

Ipak, ima raspoloženih da pomognu. Dušan Trojanović navodi potez uprave hotela u Vršcu gde su bili smešteni i gde je odmah izgrađena trajna rampa na ulazu u hotel. Takav pozitivan primer su doživeli i u Kruševcu, u tamošnjem hotelu.

U turističkoj organizaciji Srbije, ne želeći da se pravdaju, kažu da nemaju podatke o dostupnim objektima, ali da je ove godine uspostavljena saradnja sa Centrom za samostalni život invalida.

– Ideja je da se oformi baza podataka dostupnih objekata. Takođe, dobro je i da same osobe sa invaliditetom ukažu koje su to destinacije gde bi boravili a da onda mi, kao posrednici, kontaktiramo te objekte, lokacije kako bi se prilagodile – objašnjava Aleksandar Šuša, saradnik u TOS-u, i ističe da u Srbiji, ne samo u turizmu već u svakodnevnom životu, ovi ljudi nemaju adekvatan tretman, što bi trebalo da bude briga svih.

Praksa u Evropi

Problem putovanja i osoba sa invaliditetom, kao dela savremene "armije" turista, prepoznat je i od institucija Evropske unije. Evropska komisija sprovela je pre nekoliko godina studiju "Poboljšanje informisanosti o turizmu za osobe sa invaliditetom". Nakon analize izdate su dve publikacije – "Turistički vodič" za ovaj deo populacije i knjižica s preporukama kako "Stvoriti Evropu dostupnu za turiste sa invaliditetom". Prva je namenjena turističkim radnicima, a druga putnicima koji ne vide, ne čuju, imaju fizički ili mentalni hendikep.

Oba štiva predlažu konkretna rešenja – od rezervacija, postojanja adekvatnog parkinga, prilaza, mogućnosti odlaska na izlete, visini stepenika, dostupnosti sadržaja u hotelima, na zanimljivim lokalitetima...

Procene su, ipak, da i u Evropi veliki broj pripadnika ovog dela populacije ne može zbog brojnih prepreka da spakuje kofere i rasterećeno krene na put. Iako imaju želju, novac, različiti nivoi pristupa na atraktivnim destinacijama, odnos zaposlenih u turizmu i loše iskustvo predstavljaju ključne razloge što odmore provode u domovima.

I da podsetimo, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svakoj naciji od sedam do 12 odsto ljudi se rodi sa hendikepom ili kasnije u životu zbog bolesti, ratova, nesreća ima neku vrstu invalidnosti. U Srbiji se procenjuje da oko 700.000 građana spada u ovu kategoriju.

-----------------------------------------------------------

Izuzetak

Jedan od retkih izuzetaka u Srbiji je Aerodrom "Nikola Tesla". Za osobe s invaliditetom koje stižu avionom ipak je prvi utisak o našoj zemlji pozitivan, jer je na "Tesli" mahom sve dostupno.