Bez gena za depresiju

Naši tekstovi o Svratištu u Krfskoj nailaze na veliki odjek među čitaocima. U mnogobrojnim komentarima koji stižu na ovu temu često se čuje i dominira mišljenje da su Romi, čija su deca najmnogobrojnija u ovoj svojevrsnoj oazi spokoja i mira, izuzetno pametan i vredan narod i, što je najvažnije, nema gen za depresiju.

– Zamislite kako bi bilo divno imati radnika koji nije pasivan i zabrinut kao što je danas slučaj sa većinom ljudi koji rade. Milina božja – kaže čitateljka iz Kanade i dodaje – dajte malo nade i zakona za te ljude koji su svuda cenjeni, osim kod nas!

A romska deca bi, po Konvenciji o pravima deteta Ujedinjenih nacija. Trebalo da imaju sva prava. Prema toj konvenciji deca moraju da budu zaštićena bez obzira na poreklo i boju kože. Nažalost, ova deca, htela to ili ne, u velikom broju imaju nevolju samim tim što su rođena kao Romi. Često su bez identiteta, jer nemaju ni izvod iz matične knjige rođenih. Na njihovu sreću, nastalo je Svratište koje im omogućava da se bar na neko vreme sklone sa beogradskih ulica.

Ovo je Dekada Roma koja podrazumeva brigu o njihovom položaju u društvu, jer su romska deca u većini slučajeva marginalizovana, malo njih se školuje. A bez škole ne mogu da računaju na bolje uslove za život o kojima ih uče u Svratištu, gde imaju i vaspitače i medicinsku sestru i psihologa.  Radi se timski i o svakom detetu koje ovde dolazi vodi se računa – o njegovim potrebama i nevoljama koje ga muče. Ovde rade i terenski socijalni radnici koji odlaze na lice mesta i upoznaju se sa uslovima u kojima dete živi, a u cilju promene stava roditelja prema svom detetu. Deca koja dolaze u Svratište a prose ili su to činila nisu to radila zato što žele, već su bila primorana. Međutim, u Svratištu stiču radne navike, ovde probude želju u njima  da budu pismeni, uredni i da poštuju obećanje koje daju vaspitačima.

Dokaz da se dete oblikuje u najranijem detinjstvu, bez razlike na uslove u kojima je rođeno i živi, pokazuje podatak da su se mnoga romska deca koja dolaze u Svratište odlučila za školovanje. Njihovi roditelji su bez škole i samim tim školu smatraju nevažnom. Srećom, ova deca uče od svojih vaspitača i slede ih. Većina dece želi da i sama jednoga dana rade u Svratištu i pomažu siromašnoj deci.

Inače, u Svratište dolaze romska deca koja žive i rade na ulici. Njihov život obeležavaju mnoge teškoće koje nemaju njihovi vršnjaci koji rastu u porodicama sa redovnim prihodima. Zato nije ni najmanje čudno da priželjkuju bolji život kome se nadaju dok prose na ulicama Beograda ili peru šoferšajbne na semaforima...

Kroz šalu i smeh kažu da najviše vole crveno svetlo na semaforu, a zeleno ne vole jer ih ometa u poslu...

Snežana Prljević

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”