Без гена за депресију

Наши текстови о Свратишту у Крфској наилазе на велики одјек међу читаоцима. У многобројним коментарима који стижу на ову тему често се чује и доминира мишљење да су Роми, чија су деца најмногобројнија у овој својеврсној оази спокоја и мира, изузетно паметан и вредан народ и, што је најважније, нема ген за депресију.

– Замислите како би било дивно имати радника који није пасиван и забринут као што је данас случај са већином људи који раде. Милина божја – каже читатељка из Канаде и додаје – дајте мало наде и закона за те људе који су свуда цењени, осим код нас!

А ромска деца би, по Конвенцији о правима детета Уједињених нација. Требало да имају сва права. Према тој конвенцији деца морају да буду заштићена без обзира на порекло и боју коже. Нажалост, ова деца, хтела то или не, у великом броју имају невољу самим тим што су рођена као Роми. Често су без идентитета, јер немају ни извод из матичне књиге рођених. На њихову срећу, настало је Свратиште које им омогућава да се бар на неко време склоне са београдских улица.

Ово је Декада Рома која подразумева бригу о њиховом положају у друштву, јер су ромска деца у већини случајева маргинализована, мало њих се школује. А без школе не могу да рачунају на боље услове за живот о којима их уче у Свратишту, где имају и васпитаче и медицинску сестру и психолога.  Ради се тимски и о сваком детету које овде долази води се рачуна – о његовим потребама и невољама које га муче. Овде раде и теренски социјални радници који одлазе на лице места и упознају се са условима у којима дете живи, а у циљу промене става родитеља према свом детету. Деца која долазе у Свратиште а просе или су то чинила нису то радила зато што желе, већ су била приморана. Међутим, у Свратишту стичу радне навике, овде пробуде жељу у њима  да буду писмени, уредни и да поштују обећање које дају васпитачима.

Доказ да се дете обликује у најранијем детињству, без разлике на услове у којима је рођено и живи, показује податак да су се многа ромска деца која долазе у Свратиште одлучила за школовање. Њихови родитељи су без школе и самим тим школу сматрају неважном. Срећом, ова деца уче од својих васпитача и следе их. Већина деце жели да и сама једнога дана раде у Свратишту и помажу сиромашној деци.

Иначе, у Свратиште долазе ромска деца која живе и раде на улици. Њихов живот обележавају многе тешкоће које немају њихови вршњаци који расту у породицама са редовним приходима. Зато није ни најмање чудно да прижељкују бољи живот коме се надају док просе на улицама Београда или перу шофершајбне на семафорима...

Кроз шалу и смех кажу да највише воле црвено светло на семафору, а зелено не воле јер их омета у послу...

Снежана Прљевић

Деца све памте

Свој прилог можете да уплатите на жиро рачун:

205-127261-97 Комерцијална банка на име Центар за интеграцију младих са назнаком Политика;

СМС-ом на број 1019 (само за кориснике мтс мреже). Цена 25 динара (ПДВ укључен у цену).

Сва прикупљена средства намењена су одржавању и развоју пројекта „Свратиште за децу улице”