Besparica i dugovi odlažu plate

U proseku svaka šesta firma u Srbiji od ukupnog broja subjekata u privredi isplaćuje plate sa zakašnjenjem od tri meseca i više. Zarade kasne 90 i više dana u 1.538 malih preduzeća (14,4 odsto od ukupnog broja malih preduzeća), 95 srednjih (13,3 odsto od ukupnog broja srednjih preduzeća), 17 velikih (14,4 odsto od ukupnog broja velikih preduzeća) i kod

2.012 preduzetnika (četvrtina ukupnog broja preduzetnika).

To su podaci iz redovne ankete koju Unija poslodavaca Srbije sprovodi kako bi došla do podataka o stanje u malim, srednjih i velikim preduzećima i među preduzetnicima. U anketi je od 1. februara do 15. juna učestvovalo 16.752 privrednih subjekata (10.636 malih, 714 srednjih i 118 velikih preduzeća i 7.984 vlasnika samostalnih trgovinskih, zanatskih i ugostiteljskih radnji i agencija).

„Anketa je pokazala da su se uprkos sporom ali vidljivom ekonomskom oporavku produžila kašnjenja u isplatama zarada zaposlenima u privredi”, konstatuje Unija poslodavaca.

Do dva meseca plate kasne u 2.964 malih (više od četvrtine od ukupnog broja malih preduzeća), 143 srednja (petina ukupnog broja srednjih preduzeća), 13 velikih (svako deseto od ukupnog broja velikih preduzeća) i kod 1.913 preduzetnika (svaki peti od ukupnog broja preduzetnika). U proseku, dakle svaki peti privredni subjekt isplaćuje zarade sa 60 dana zakašnjenja.

A u proseku kod svakog četvrtog privrednog subjekta plate kasne mesec dana, s tim što je to kašnjenje zabeleženo kod jedne trećine malih i srednjih preduzeća, jedne četvrtine velikih preduzeća i svakog petog preduzetnika.

Plate redovno isplaćuju svako deseto malo preduzeće, svako peto srednje preduzeće, četvrtina velikih preduzeća i svaki sedmi preduzetnik. U proseku 17,6 odsto od ukupnog broja privrednih subjekata u privredi redovno isplaćuje zarade.

Kao glavne razloge za kašnjenje pri isplati zarada privrednici su naveli nemogućnost naplate potraživanja u roku kraćem od 100 dana, zatim da teško skupljaju novac za zarade jer istovremeno moraju da uplate i poreze i doprinose što je još 62 do 70 odsto na iznos neto plate, onda upozoravaju da im je promet znatno manji nego 2008. i 2009. godine. Kao razlog navode i nelojalnu konkurenciju iz sive zone koja obara cene i oni zbog toga teško prodaju svoju robu i usluge koje moraju biti 10 do 30 odsto skuplje zbog plaćanja sve obaveze prema državi, lokalnim samoupravama, bankama... U razloge ubrajaju nedovoljno novca za redovnu isplatu zarada i za kupovinu sirovina i repromaterijala i podatak da im ukupna izdavanja za državu i prema poveriocima ne ostavljaju prostor da redovno isplaćuju plate i zato posluju sa gubitkom.

M. B.