Ratna odšteta udovici

RUDNIK – Na ulazu u dvorište Dušana Ilića iz Svračkovaca pod planinom Rudnik, na kamenom postolju, stoji plug. Jeste plug, ali odnedavno je i spomenik. Orao je 50 godina, pre 37 godina je "penzionisan", u stvari, zaboravljen u budžaku i prepušten paučini. Tek će ovih dana Draginin praunuk Dušan obrisati sa njega paučinu i prašinu, ošmirglati rđu i postaviti ga pred kapiju avlije.

– Moja prababa Dragina, kao mlada udovica sa četvoro dece, dobila je ovaj plug, 1919. godine, od vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Njenog muža, ratnika Čedomira, zarobili su Austrougari, 1915. godine, i smestili u logor u Mladenovcu. Tu je umro, ili je ubijen, i sahranjen u zajedničkoj grobnici. Kraljevina se tako odužila prababi. I druge ratne udovice su takođe dobile gvozdene plugove. To je, tada, bilo vrednije nego da vam danas poklone traktor, jer do tada se znalo samo za drvene ralice – kaže Dušan.

Klekosmo pored pluga, e da bismo pronašli bilo kakav natpis, znak, fabričku marku. Nije bilo uzalud. Na gredelju pluga, uz pomoć šmirgle, otkrili smo utisnutog divljeg vepra na posebno pričvršćenoj limenoj pločici. Ispod njega je pisalo ULM – GERMANIA. Iznad nerasta u trku, jedva smo razaznavali slova: DER EBERHARD. Prvi deo reči "Eber" na nemačkom znači "vepar". Drugi deo složenice nismo odgonetnuli, nismo sigurni ni da smo ga dobro prepisali, jer slova su prilično oštećena.

Znači, fabrika plugova je bila u Ulmu, simbol joj je divlji vepar, a plugom je poraženi agresor platio ratnu štetu, pa su najoštećeniji u ratu, udovice ratnika sa nejači, dobili alat da se prehrane.

– Ovim plugom je orala prababa Dragina, deda Srećko i njegova braća, otac Čedomir i stričevi. Orali su sebi i drugome sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka kad su traktori najurili sa njiva konje i volove. Prababa je, posle Prvog svetskog rata, imala moderan plug, švapski, ali nije imala volove. Volove su imale komšije, ali nisu imale plug, pa se dopunjavalo, ortačilo – priča dalje Dušan i dodaje da će ga premazati zaštitnom bojom i čuvati kao uspomenu.

Danas ovaj plug nikome ne treba, niko ga ne bi uzeo da ga moliš, ali Dušan Ilić kaže da nema tih para koje bi ga "prelomile" da ga otuđi. Šta bi rekao pradeda Čedomir koji je plug životom platio? Šta bi rekla prababa Dragina koja je ovim plugom ishranila decu, a njena deca, potom, svoju decu? Dušanov odnos prema starom plugu podseća na odgovor indijanskog poglavice Sijetla američkoj vlasti koja mu je nudila dolare za deo teritorije. Kako prodati reku i ribu u njoj, kako nebo nad nama i pticu na nebu – pitao je poglavica sebe i bele vlastodršce u Vašingtonu.

Nemački plug s početka 20. veka nije za prodaju. Samo je za gledanje.