Kućni podrumi na putu vina

Vršac – U starinskim vršačkim podrumima, doskora zapuštenim, obnavlja se tradicija vinarija. Hrana je u njima uzgredna, jer je „Bahusova kapljica“ u žiži. U nekim od podzemnih ugostiteljskih objekata u ponudi je i stotinak vrsta vina, a među njima je i buteljka od 1.200 evra.

Računa se da u Vršcu ima oko 1.000 podruma, a kvadratnih metara ispod kuća je koliko i u stambenom delu. Jedan moderan etnorestoran u starinskom podrumu površine je oko 400 kvadratnih metara, pa i sam po sebi, mimo ugostiteljske ponude, predstavlja atrakciju.

Pre Drugog svetskog rata, u vršačkim podrumima vino se pilo na – sate i metre. Za dinar ili dva, koliko je koštala ulaznica, moglo se piti sat-dva, bez doplate, ili ispijati „belo“ iz čaša sa crte, dugačke metar-dva. Pa, koliko je ko mogao, a potom bi veseljaka iznosili.

– Platiš ulaznicu za sat vremena boravka u podrumu, a piješ koliko ti je „sunđer suv“. Kad dobro ufrkestiš, iznose te, ukipuju u fijaker, i odnesu kući. Gost već usput zahrče, a tek kad ga žena dočeka i od prevoznika preuzme, počinje buđenje – priča Dušan Petrović Grombi, vršački šeret.

Nijedan podrum-restoran ne liči na nekadašnje, u kojima su glavni inventar bili gumeno crevo i natega, a odmah pored, nadohvat ruke, i bokal s vinom i sifon sa soda-vodom. Sada su te naprave samo etnoukrasi u modernim restoranima, u kojima se gosti ne mere kapacitetom „sunđera“, već poznavanjem „Bahusove kapljice“ i internacionalne kuhinje.

U obližnjoj Gudurici, sa 600 stanovnika, u čijem je ataru oko 1.000 hektara vinograda, od čega je 150 hektara u vlasništvu malih vinogradara, stasalih u poslednjih petnaestak godina – otvoreno je više reprezentativnih vinarija. Zahvaljujući njima, još dvadesetak ovdašnjih podruma živi. Tu uspešno rade „Tine“, „Seleta“, „Dvorac prijateljstva“, „Gudurička priča“, „Nedin“, „Hajnal“, „Pavlović“... u kojima se nude autentična vina, s geografskim poreklom, i banatska hrana, gotovo već zaboravljena jela. U obližnjem Velikom Središtu uspešno radi vinarija „Krstov“, a u Vršcu „Rab“, „Vega 8”, „Vinik“...

U guduričkom podrumu, pri „Dvorcu prijateljstva“, sve je u znaku grožđa, vina, kaca... Tu je i bure-restoran, sa stolom i stolicama za šest persona.

– Naše vinarije, u kojima ima mesta za blizu 500 gostiju, nemaju radno vreme, već su zatvorenog tipa, i vrata otvaramo samo najavljenim grupama, jer su veliki troškovi. Sve više grupa imamo i iz inostranstva, zahvaljujući i tome što je Gudurica na već poznatom „putu vina“ – kaže jedan od vlasnika vinarije dr Stevica Deđanski.

Grupa od 15 vinogradara, vinara i turističkih poklonika iz Vršca, nedavno je u Gudurici osnovala Udruženje „Vinsko selo“, čiji je zadatak da zbližava pružaoce i korisnike usluga ove vrste. Planiraju i prvo radno mesto u tek oformljenom informativnom punktu, jer je sve više turista.

– Kad vinari prodaju svoju robu, nude je sa sirom, jer tada bolje „klizi“. Kupci treba da znaju kako će trgovcima doskočiti: kad se vino kupuje, to se radi uz jabuku, jer griz čisti zube – kaže Aleksandar Đorđević Bata iz Vršca.

Iskusni vinar Đorđe Krstov dodaje da je u vršačkoj regiji ljubav prema vinu preslaba reč. „Prava reč je – strast.“

Šaljivim citatom, na svoj račun, nadovezuje se i Nikola Cuculj, poznati vinarski vitez: „Ne razumem ljude koji prodaju vino, jer ne znam šta bi mogli za te novce pametnije da kupe“.

U preuređenim podrumima osvežavaju se stare uspomene i stvaraju nove. Jednog dana, i one će doći na red za – prepričavanje.

J. Danilović