Кућни подруми на путу вина

Вршац – У старинским вршачким подрумима, доскора запуштеним, обнавља се традиција винарија. Храна је у њима узгредна, јер је „Бахусова капљица“ у жижи. У неким од подземних угоститељских објеката у понуди је и стотинак врста вина, а међу њима је и бутељка од 1.200 евра.

Рачуна се да у Вршцу има око 1.000 подрума, а квадратних метара испод кућа је колико и у стамбеном делу. Један модеран етноресторан у старинском подруму површине је око 400 квадратних метара, па и сам по себи, мимо угоститељске понуде, представља атракцију.

Пре Другог светског рата, у вршачким подрумима вино се пило на – сате и метре. За динар или два, колико је коштала улазница, могло се пити сат-два, без доплате, или испијати „бело“ из чаша са црте, дугачке метар-два. Па, колико је ко могао, а потом би весељака износили.

– Платиш улазницу за сат времена боравка у подруму, а пијеш колико ти је „сунђер сув“. Кад добро уфркестиш, износе те, укипују у фијакер, и однесу кући. Гост већ успут захрче, а тек кад га жена дочека и од превозника преузме, почиње буђење – прича Душан Петровић Громби, вршачки шерет.

Ниједан подрум-ресторан не личи на некадашње, у којима су главни инвентар били гумено црево и натега, а одмах поред, надохват руке, и бокал с вином и сифон са сода-водом. Сада су те направе само етноукраси у модерним ресторанима, у којима се гости не мере капацитетом „сунђера“, већ познавањем „Бахусове капљице“ и интернационалне кухиње.

У оближњој Гудурици, са 600 становника, у чијем је атару око 1.000 хектара винограда, од чега је 150 хектара у власништву малих виноградара, стасалих у последњих петнаестак година – отворено је више репрезентативних винарија. Захваљујући њима, још двадесетак овдашњих подрума живи. Ту успешно раде „Тине“, „Селета“, „Дворац пријатељства“, „Гудуричка прича“, „Недин“, „Хајнал“, „Павловић“... у којима се нуде аутентична вина, с географским пореклом, и банатска храна, готово већ заборављена јела. У оближњем Великом Средишту успешно ради винарија „Крстов“, а у Вршцу „Раб“, „Вега 8”, „Виник“...

У гудуричком подруму, при „Дворцу пријатељства“, све је у знаку грожђа, вина, каца... Ту је и буре-ресторан, са столом и столицама за шест персона.

– Наше винарије, у којима има места за близу 500 гостију, немају радно време, већ су затвореног типа, и врата отварамо само најављеним групама, јер су велики трошкови. Све више група имамо и из иностранства, захваљујући и томе што је Гудурица на већ познатом „путу вина“ – каже један од власника винарије др Стевица Деђански.

Група од 15 виноградара, винара и туристичких поклоника из Вршца, недавно је у Гудурици основала Удружење „Винско село“, чији је задатак да зближава пружаоце и кориснике услуга ове врсте. Планирају и прво радно место у тек оформљеном информативном пункту, јер је све више туриста.

– Кад винари продају своју робу, нуде је са сиром, јер тада боље „клизи“. Купци треба да знају како ће трговцима доскочити: кад се вино купује, то се ради уз јабуку, јер гриз чисти зубе – каже Александар Ђорђевић Бата из Вршца.

Искусни винар Ђорђе Крстов додаје да је у вршачкој регији љубав према вину преслаба реч. „Права реч је – страст.“

Шаљивим цитатом, на свој рачун, надовезује се и Никола Цуцуљ, познати винарски витез: „Не разумем људе који продају вино, јер не знам шта би могли за те новце паметније да купе“.

У преуређеним подрумима освежавају се старе успомене и стварају нове. Једног дана, и оне ће доћи на ред за – препричавање.

Ј. Даниловић