Gruja gradi

Ne vredi da lamentiramo nad tužnom sudbinom. Samo radom i stvaranjem možemo nešto da uradimo. Ovim rečima je Branislav Grujić, za prijatelje Gruja, jedan od najuspešnijih srpskih poslovnih ljudi kori radi van zemlje, najavio prošle srede za septembar početak izgradnje jednog od najvećih višenamenskih stambeno-poslovnih kompleksa u Beogradu.

Šereti bi rekli da se Grujić prvi odazvao pozivu predsednika Borisa Tadića da, kao bogat čovek, učini nešto za Srbiju. Neće učestvovati u izgradnji mosta u nekoj zabiti, ali će na uglu ulice Omladinskih brigada i trase unutrašnjeg magistralnog prstena u novobeogradskom Bloku 65 za 170 miliona evra izgraditi stanove, poslovnu kulu visoku 145 metara, trgovinski centar sa trgom u središtu kompleksa i podzemnom dvoetažnom garažom za 1.300 automobila, ukupne površine 145.437 kvadratnih metara.

Grujić je tom prilikom izrazio nadu da će u tom naselju 21. veka, a po meri čoveka, pripadnici srpske srednje klase za dve-tri godine moći da izaberu svoje porodično gnezdo po ceni kvadratnog metra od 2.000 evra.

Kopredsednik je i suvlasnik kompanije „PSP – Farman” iz Ženeve, čija je osnovna delatnost projektovanje, građenje i opremanje. U tom poslu je stekao visoki ugled zahvaljujući pre svega velikim poslovima u Rusiji, ali i razgranatoj mreži predstavništava u Belgiji, Švajcarskoj, Italiji i Srbiji.

Početkom osamdesetih godina minulog veka sa 23 godine postao je asistent na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Svoju budućnost je tada video u nauci i naučnom radu. Plata pristojna, redovna. Univerzitet je tada uživao veliki ugled. Međutim, devedesetih se sve promenilo, izgubilo smisao.

„Neke druge vrednosti, meni strane, postale su dominantne. Tada sam odlučio da odem iz zemlje. Jedini kapital koji sam poneo bilo je znanje, vera u sebe i rešenost da uspem. Način i razlozi zbog kojih je neko prelomio i odlučio da napusti svoju zemlju različiti su za svakog pojedinca, ali je bol kojise u tom trenutku oseća za svakog isti. Otišao sam u Rusiju” govorio je Grujić o svojim radnim i poslovnim počecima.

Sa inostranim partnerima kupio je i drvni kombinat u Sremskoj Mitrovici sa namerom da u domovini razvija biznis. Vlasnik je ili suvlasnik i Jugodrva, Centrotekstila, Jugošpeda, Faringa, Unioninvesta. U Srbiji zapošljava više od 1.200 radnika, a isto toliko u Moskvi.

Kažu da je istina kada Grujić kaže da želi da pomogne svojoj zemlji. Govorio je da to čini na razne načine, počev od dobrotvornih akcija i da u Srbiji zapošljava visokostručne i intelektualno moćne ljude. „Trudimo se da nađemo načina da veliki broj mladih stručnjaka koji nameravaju da napuste zemlju ’provučemo‘kroz našu firmu i da im omogućimo susret sa savremenim svetom biznisa i rada. ”

Branislav Grujić je potpredsednik Srpsko-američkog centra i potpredsednik Upravnog odbora Asocijacije privrednih komora Rusije iSrbije, a odnedavno i predsednik uticajnog srpskog poslovnog kluba „Privrednik”. Želja mu je, kako je rekao, da „Privrednik” bude adekvatno tretiran u društvu na način na koji i zaslužuje, ni više ni manje.