Crna noć za ribe

OVČAR BANjA – Zapadnom Moravom preksinoć je, u toku od dva kilometra između Ovčar Banje i manastira Nikolje, plutala uginula riba, otrovana materijama ispuštenim u reku. Uništena su velika jata skobalja i mnogo mlađi svih vrsta, prvi podaci nagoveštavaju da je otrov prispeo pritokom Bjelicom, dok će konačni da budu poznati za nekoliko dana.
– Naši čuvari primetili su mrtvu ribu oko 19 časova, uskoro su usledili i pozivi ribolovaca iz Ovčarsko-kablarske klisure. Mi smo u najkraćem mogućem vremenu obavestili sve inspekcije, policiju i Zavod za zaštitu zdravlja, i već oko 22 časa uzeti su prvi uzorci vode i ribe, u Ovčar Banji – kaže Dušan Nikolić, direktor Turističke organizacije Čačak, koja gazduje klisurom, kao zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije.

Voda je, objašnjava on, uzeta na tri tačke. Na dva mesta u Bjelici, iznad i ispod izliva otpadnih voda fabrike "Milan Blagojević" u Lučanima, i iz Zapadne Morave, kod Nikolja. Odmah je izmerena biološka potrošnja kiseonika (BPK) kao jedan od osnovnih pokazatelja stanja u vodotoku.

– Voda iznad fabrike imala je sedam miligrama kiseonika po litru, ili faktor sedam, ispod fabrike faktor je bio dva, kod manastira tri i po. To su podaci koji ukazuju da je nagli pad kiseonika zabeležen posle tačke na kojoj fabrika iz Lučana ispušta otpadne vode – veli Nikolić.

Juče ujutro, bili su poznati i prvi i nezvanični rezultati do kojih je došao Zavod za zaštitu zdravlja u Čačku. U vodi su utvrđene izuzetno velike koncentracije nitrita, sulfata i amonijaka, daleko iznad dozvoljenih. Nikolić kaže da će Zavod, kad budu završena hemijska ispitivanja, saopštiti više pojedinosti.

U ovoj prirodnoj havariji postupak je, mimo naših običaja, bio izuzetno brz. Voda je uzimana na ispitivanje odmah čim se saznalo za zagađenje, u razdoblju od 22 sata u utorak, do 0.30 sledećeg dana. Ali, i to je, dabome, bilo kasno za živi svet u delu najduže srpske reke.

– Uginula su velika jata skobalja koji, poznato je, voli bistriju i hladniju vodu, zatim primerci mrene, bucova i soma. Najveća šteta je, svakako, uginuće jata mlađi koja se ove godine zapatila kao nikada. Šteta je ogromna, uništeno je mnogo stotina kilograma ribe – rekao nam je čuvar reke u klisuri Ivica Slavković.

On i Nikolić u čamcu, juče oko podneva, provezli su se ugroženim područjem, i nije bilo tragova novog zagađenja. Ali su svuda još bili vidljivi ostaci onog od preksinoć, pošto reka u međuvremenu nije stigla da odnese sve primerke uginulog skobalja. Na jednom mestu, u tišaku pored obale naspram manastira Svetog Uspenija, plutao je uginuli bucov od šest kilograma. On bi ribolovcima zadao i te kakvu muku, ali su ga opasna jedinjena ubila bez problema.

– Veliki je greh to što ljudi čine sa ovom rekom – priča Slavković. – Da vidite samo kako ona izgleda noću, pod svetlošću reflektora, kad Moravom plivaju nebrojene plastične kese sa otpacima. Vikendaši i ko zna ko sve još čekaju noć da bi u vodu bacili otpatke upropašćujući, tako, jednu od najvećih prirodnih blagodeti.

Uzvodno od ovog mesta i hidroelektrane "Međuvršje", prirodnjaci su popisali čak 47 većih zagađivača, uglavnom industrijskih, čije otpadne vode preko Đetinje, Lužnice, Skrapeža, Moravice, Rzava i Bjelice završavaju u Zapadnoj Moravi, ili direktno cure u ovu reku.