Povratak iz „Fejsbuka”

Čačak – Od učenika prvog razreda jedne srednje škole u unutrašnjosti Srbije koji imaju računar povezan sa Internetom polovina se radije odlučuje za pretraživanje na mreži radi zabave, nego na učenje školskog gradiva. To je pokazalo istraživanje čiji su rezultati objavljeni na Tehničkom fakultetu u Čačku, tokom međunarodne konferencije „Tehnika i informatika u obrazovanju”, održane pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete.

Istraživanje je sproveo mr Miloš Vujić, nastavnik računarstva i informatike u Ekonomskoj školi u Jagodini, obuhvativši učenike iz odeljenja prvog razreda. Nastavnik je, najpre, utvrdio da, od 123 ispitanika iz te škole, Internet koristi njih 77, a zatim je ta grupa popunila test čiji je tvorac psiholog Džoana Lipari sa kalifornijskog UCLA univerziteta, i koji se sastoji od pet pitanja.

U odgovorima se zapaža da 29 ispitanika propušta san zbog korišćenja „Fejsbuka” i „Jutjuba”, 61 učenik na ovim servisima provodi više od 60 minuta dnevno, zatim 54 školarca intenzivno traže i nalaze svoje drugove na „Fejsbuku”, 36 (skoro polovina, dakle) često pretražuju po „Fejsbuku” umesto da uče, a kod 23 đaka nemir bi izazvala i pomisao na napuštanje „Fejsbuka” i „Jutjuba”.

Na osnovu tih odgovora, došlo se do rezultata da je 14 učenika (18,2 odsto) bilo pozitivno na testu zavisnosti od Interneta, a da su još troje potencijalni zavisnici. Tvorac testa Džoana Lipari predlaže još jedan, jednostavan: „Probajte da izdržite dan bez ’Fejsbuka’ i ’Jutjuba’ i ukoliko on prođe u stresu i nemiru definitivno ste postali zavisni.”

Miloš Vujić navodi da je svetski standard „jedan zavisnik na deset korisnika” i zaključuje:

„Ako uzmemo u obzir i potencijalno pozitivne ispitanike koji svakog trenutka mogu da postanu zavisni, dolazimo do zaista zabrinjavajućeg broja od 22,1 odsto učenika koji pripadaju ovoj rizičnoj grupaciji. Otuda je od izuzetne važnosti sociološko usmeravanje ovih učenika na realni svet i stvarni život sa svojim vršnjacima.”

Autor ovog istraživanja iz Jagodine napominje da kod nas postoje dve ustanove za lečenje zavisnosti od Interneta (obe u Beogradu) i ističe mišljenje specijalnog pedagoga Milana Radovanovića, saopšteno u defektološkom savetovalištu „Entera” u Beogradu:

„Internet je šuma u kojoj se ne zna šta je tačno a šta nije. Mada nema pouzdanih podataka, procenjuje sa da u Srbiji postoji više desetina hiljada zavisnika od Interneta. Strani eksperti ukazuju da patološku potrebu za Internetom imaju oni koji više od šest sati dnevno provode u spajanju svetova.”

Vujić, dalje, navodi još jedno Radovanovićevo zapažanje:

„Lekari su napravili uputstvo kako zavisnici sami sebe da prepoznaju, ako se već ne obaziru na savete drugih. Prvo, ako lažu da izlaze ili da se bave nekim sportom, ako troše previše novca na kompjutersku opremu, ako osećaju stalnu potrebu, gde god bili, da se priključuju na Internet. I, uopšteno, ako negiraju da imaju bilo kakvih problema zbog preteranog korišćenja ove mreže.”

Gvozden Otašević