Повратак из „Фејсбука”

Чачак – Од ученика првог разреда једне средње школе у унутрашњости Србије који имају рачунар повезан са Интернетом половина се радије одлучује за претраживање на мрежи ради забаве, него на учење школског градива. То је показало истраживање чији су резултати објављени на Техничком факултету у Чачку, током међународне конференције „Техника и информатика у образовању”, одржане под покровитељством Министарства просвете.

Истраживање је спровео мр Милош Вујић, наставник рачунарства и информатике у Економској школи у Јагодини, обухвативши ученике из одељења првог разреда. Наставник је, најпре, утврдио да, од 123 испитаника из те школе, Интернет користи њих 77, а затим је та група попунила тест чији је творац психолог Џоана Липари са калифорнијског UCLA универзитета, и који се састоји од пет питања.

У одговорима се запажа да 29 испитаника пропушта сан због коришћења „Фејсбука” и „Јутјуба”, 61 ученик на овим сервисима проводи више од 60 минута дневно, затим 54 школарца интензивно траже и налазе своје другове на „Фејсбуку”, 36 (скоро половина, дакле) често претражују по „Фејсбуку” уместо да уче, а код 23 ђака немир би изазвала и помисао на напуштање „Фејсбука” и „Јутјуба”.

На основу тих одговора, дошло се до резултата да је 14 ученика (18,2 одсто) било позитивно на тесту зависности од Интернета, а да су још троје потенцијални зависници. Творац теста Џоана Липари предлаже још један, једноставан: „Пробајте да издржите дан без ’Фејсбука’ и ’Јутјуба’ и уколико он прође у стресу и немиру дефинитивно сте постали зависни.”

Милош Вујић наводи да је светски стандард „један зависник на десет корисника” и закључује:

„Ако узмемо у обзир и потенцијално позитивне испитанике који сваког тренутка могу да постану зависни, долазимо до заиста забрињавајућег броја од 22,1 одсто ученика који припадају овој ризичној групацији. Отуда је од изузетне важности социолошко усмеравање ових ученика на реални свет и стварни живот са својим вршњацима.”

Аутор овог истраживања из Јагодине напомиње да код нас постоје две установе за лечење зависности од Интернета (обе у Београду) и истиче мишљење специјалног педагога Милана Радовановића, саопштено у дефектолошком саветовалишту „Ентера” у Београду:

„Интернет је шума у којој се не зна шта је тачно а шта није. Мада нема поузданих података, процењује са да у Србији постоји више десетина хиљада зависника од Интернета. Страни експерти указују да патолошку потребу за Интернетом имају они који више од шест сати дневно проводе у спајању светова.”

Вујић, даље, наводи још једно Радовановићево запажање:

„Лекари су направили упутство како зависници сами себе да препознају, ако се већ не обазиру на савете других. Прво, ако лажу да излазе или да се баве неким спортом, ако троше превише новца на компјутерску опрему, ако осећају сталну потребу, где год били, да се прикључују на Интернет. И, уопштено, ако негирају да имају било каквих проблема због претераног коришћења ове мреже.”

Гвозден Оташевић