Iz Ciriha u Petrovac na Mlavi

Slađan Vukašinović je od pre dve nedelje master ciriškog Fakulteta umetnosti. Ovaj magistar klavira iz Petrovca na Mlavi, koji je svirao širom sveta, jedan je od retkih talenata koji sada želi da se vrati u Srbiju i pomogne da se u Petrovcu, u kome svako drugo dete svira ili peva, od naredne školske godine otvori muzička škola.

– Svako ko ima talenta i mogućnosti beži iz Srbije glavom bez obzira i više se ne osvrće. Ja zaista želim da živim u svom gradu i da mi bude puno srce, a ne da idem po belom svetu. Hoću da vodim školu, da prenesem ono što sam naučio, da dovodim profesore iz Švajcarske, da naše đake vodim tamo... – priča Slađan kojeg smo „uhvatili“ između dva avionska leta.

On objašnjava da to ne bi bila privatna škola, već da je ideja da Petrovac dobije samostalnu muzičku školu, budući da je ima svako mesto u okolini, čak i Malo Crniće, osim – Petrovca. Doduše, priznaje, u gradu postoji odeljenje škole iz Smederevske Palanke, ali su uslovi loši, instrumenti takođe, a ono što je najčudnije jeste činjenica da ovo mesto nije ni geografski blizu poput recimo Požarevca, gde je Slađan završio školu i čiji direktor Zoran Marić takođe podržava ideju bivšeg đaka.

Slađanov stariji brat Srđan je u 16. godini osvojio titulu prve harmonike sveta i jedan od malobrojnih Srba kod nas i u svetu koji žive svirajući klasičnu muziku na jednom klasičnom narodnom instrumentu. Najveća firma na svetu za izradu harmonika „Bugari” po projektu višestrukog prvaka Srbije napravila je harmoniku sa četvrtinom tona. Njihovi roditelji, Spomenka Vukašinović i Novica Dobrnjac, dobro su poznati u narodnoj muzici. Nema zvezde s kojom nisu sarađivali.

– Otišao sam u Švajcarsku za bratom, iako mi je Beč bio želja od detinjstva. Tamo smo senzacija, ne samo zato što smo jedini Srbi, već i zato što u ovoj zemlji muzika nije porodični posao kao kod nas. Mi smo muzička familija od pamtiveka, a i naš kraj je u Srbiji poznat po muzici, tamo svako drugi svira ili peva. Roditelji su želeli da imamo nešto na papiru, a ne da budemo samo muzikanti. I tako je i bilo, mi smo prva deca samoukih muzičara koji su završili muzičke škole, posle su za nama krenuli i ostali – priča Slađan koji je tokom studija bio i predstavnik akademaca svog univerziteta u kantonalnoj vladi za obrazovanje.

Diplomski koncert održao je u velikoj sali, pred više od 200 ljudi. Svirajući muziku iz 1900. godine, oduševio je komisiju (koju su uz njegovog profesora i eksperta kantona Cirih činili i stručnjaci s drugog fakulteta i iz drugog kantona) i dobio ocenu 9,5. Studije nije bilo lako završiti, pogotovu što je sve na nemačkom. Ovo nije skup fakultet kao što se misli, priča nam, skup je život. Školarina je kao i u Srbiji, ali je poenta u uslovima studiranja, mogućnostima za napredovanje u karijeri. Slađan je od početka imao stipendiju, a džeparac je zarađivao tako što je držao kurseve klavira, kroz koncerte...

– U našem gradu nedostaju stručni kadrovi. Dakle, doveli bismo stručan kadar, obezbedili kvalitetne instrumente uz pomoć prijatelja iz Švajcarske i opštine. Prostorije već imamo, kao i podršku čelnih ljudi ovog kraja, poput narodnog poslanika Miletića Mihajlovića, Milančeta Aćimovića, predsednika SO, i Radiše Dragojevića, predsednika opštine Petrovac na Mlavi – objašnjava najmlađi Vukašinović.

Miletić Mihajlović, inače poslanik SPS-a, kaže da se lokalna samouprava složila da se otvori niža muzička škola, s nekoliko odseka za početak, i da su sada u fazi pripreme elaborata po dogovoru s prosvetnim vlastima.

– Mi želimo da učinimo nešto za naš kraj, jer imamo dosta talentovane dece koja su rasuta po odeljenjima škola u okolini. Kada predamo elaborat Ministarstvu prosvete, sledi obezbeđivanje materijalnih i kadrovskih uslova. Imamo mi tu i drugih mladih muzičkih talenta na koje računamo, Vukašinović je jedan od njih – objašnjava Mihajlović.

Slađan kaže da je raspoložen da kontakte i prijateljstva koje je ostvario u Švajcarskoj i na koncertima širom sveta rado iskoristi za buduće talente iz Srbije. Ideja je da dovodi svoje kolege iz inostranstva da nastupaju u Srbiji, da drže kurseve, među njima ima i kompozitora, horskih pevača... Prvi „talas” se očekuje ovih dana.

Priče poput ove se ne dešavaju u Srbiji baš svaki dan. „Politika” daje podršku ovim tekstom. Čeka se odgovor nadležnih.

Sandra Gucijan