Из Цириха у Петровац на Млави

Слађан Вукашиновић је од пре две недеље мастер циришког Факултета уметности. Овај магистар клавира из Петровца на Млави, који је свирао широм света, један је од ретких талената који сада жели да се врати у Србију и помогне да се у Петровцу, у коме свако друго дете свира или пева, од наредне школске године отвори музичка школа.

– Свако ко има талента и могућности бежи из Србије главом без обзира и више се не осврће. Ја заиста желим да живим у свом граду и да ми буде пуно срце, а не да идем по белом свету. Хоћу да водим школу, да пренесем оно што сам научио, да доводим професоре из Швајцарске, да наше ђаке водим тамо... – прича Слађан којег смо „ухватили“ између два авионска лета.

Он објашњава да то не би била приватна школа, већ да је идеја да Петровац добије самосталну музичку школу, будући да је има свако место у околини, чак и Мало Црниће, осим – Петровца. Додуше, признаје, у граду постоји одељење школе из Смедеревске Паланке, али су услови лоши, инструменти такође, а оно што је најчудније јесте чињеница да ово место није ни географски близу попут рецимо Пожаревца, где је Слађан завршио школу и чији директор Зоран Марић такође подржава идеју бившег ђака.

Слађанов старији брат Срђан је у 16. години освојио титулу прве хармонике света и један од малобројних Срба код нас и у свету који живе свирајући класичну музику на једном класичном народном инструменту. Највећа фирма на свету за израду хармоника „Бугари” по пројекту вишеструког првака Србије направила је хармонику са четвртином тона. Њихови родитељи, Споменка Вукашиновић и Новица Добрњац, добро су познати у народној музици. Нема звезде с којом нису сарађивали.

– Отишао сам у Швајцарску за братом, иако ми је Беч био жеља од детињства. Тамо смо сензација, не само зато што смо једини Срби, већ и зато што у овој земљи музика није породични посао као код нас. Ми смо музичка фамилија од памтивека, а и наш крај је у Србији познат по музици, тамо свако други свира или пева. Родитељи су желели да имамо нешто на папиру, а не да будемо само музиканти. И тако је и било, ми смо прва деца самоуких музичара који су завршили музичке школе, после су за нама кренули и остали – прича Слађан који је током студија био и представник академаца свог универзитета у кантоналној влади за образовање.

Дипломски концерт одржао је у великој сали, пред више од 200 људи. Свирајући музику из 1900. године, одушевио је комисију (коју су уз његовог професора и експерта кантона Цирих чинили и стручњаци с другог факултета и из другог кантона) и добио оцену 9,5. Студије није било лако завршити, поготову што је све на немачком. Ово није скуп факултет као што се мисли, прича нам, скуп је живот. Школарина је као и у Србији, али је поента у условима студирања, могућностима за напредовање у каријери. Слађан је од почетка имао стипендију, а џепарац је зарађивао тако што је држао курсеве клавира, кроз концерте...

– У нашем граду недостају стручни кадрови. Дакле, довели бисмо стручан кадар, обезбедили квалитетне инструменте уз помоћ пријатеља из Швајцарске и општине. Просторије већ имамо, као и подршку челних људи овог краја, попут народног посланика Милетића Михајловића, Миланчета Аћимовића, председника СО, и Радише Драгојевића, председника општине Петровац на Млави – објашњава најмлађи Вукашиновић.

Милетић Михајловић, иначе посланик СПС-а, каже да се локална самоуправа сложила да се отвори нижа музичка школа, с неколико одсека за почетак, и да су сада у фази припреме елабората по договору с просветним властима.

– Ми желимо да учинимо нешто за наш крај, јер имамо доста талентоване деце која су расута по одељењима школа у околини. Када предамо елаборат Министарству просвете, следи обезбеђивање материјалних и кадровских услова. Имамо ми ту и других младих музичких талента на које рачунамо, Вукашиновић је један од њих – објашњава Михајловић.

Слађан каже да је расположен да контакте и пријатељства које је остварио у Швајцарској и на концертима широм света радо искористи за будуће таленте из Србије. Идеја је да доводи своје колеге из иностранства да наступају у Србији, да држе курсеве, међу њима има и композитора, хорских певача... Први „талас” се очекује ових дана.

Приче попут ове се не дешавају у Србији баш сваки дан. „Политика” даје подршку овим текстом. Чека се одговор надлежних.

Сандра Гуцијан