Rusi vrbovali i lordove

Saznanja američkih i britanskih obaveštajaca navode na zaključak da je rusko-američka špijunska afera, obelodanjena minule nedelje, dobila nepotpun naziv: „Bilo bi primerenije govoriti o rusko-angloameričkoj obaveštajnoj aferi“, ističe izvor u bečkoj centrali ustavobranitelja. Pozivajući se na zaključke radne grupe zadužene za procenu informacija i razmenu na prostorima srednje Evrope, izvor tvrdi: „Metastaze su prisutne na obe strane Atlantskog okeana.“

Sa ove strane Atlantika britanski MI-5 (za razliku od MI-6, bavi se zaštitom od terorizma unutar državnih granica i kontrašpijunažom) traga za „krticom“ u Gornjem domu Parlamenta. Sumnja da je Ana Čepmen, najatraktivniji među ruskim agentima uhapšenim u SAD, zavrbovala jednog lorda kao špijuna SVR. Sa druge strane okeana istraga je prenesena iz nadležnosti Ef-Bi-Aja na CIA, tvrde izvori u Berlinu – zbog sumnje da u centrali Federalne obaveštajne službe sedi dvostruki agent, američki kontraobaveštajac i agent Moskve, u isti mah.

Potera za Bilijem

Nemački BND upoznao je nekolicinu tamošnjih novinara sa sadržajem razgovora ruskog oficira koji je vodio grupu u međuvremenu uhapšenih agenata u SAD i njegovog pretpostavljenog.

Pretpostavljeni: „Kako se napreduje?“

Vodeći oficir: „Opet mi izmamiše 20.000 dolara... Bili su krajnje neozbiljni, zbijali su šale na moj račun umesto da odgovaraju na pitanja! Informacije sam, bukvalno, morao da im vadim iz...“

Pretpostavljeni: „Smiri se, Sergej... Imamo i druge mogućnosti... Zvaću našeg prijatelja Bilija u Ef-Bi-Aju!“

U autentičnost (bar) nekih pasaža citiranog razgovora ne bi trebalo sumnjati. U stručnim krugovima kolportira se kao javna tajna da informacije iz američkih obaveštajnih centrala brže stižu u Moskvu nego iz jednog (kontra)obaveštajnog odseka SAD u drugi.

Pitanje, naravno, ostaje otvoreno – ko se krije iza operativnog nadimka „Bili“? Samoinicijativno, ili po nalogu Moskve, kako to CIA pretpostavlja, „Bili“ je dao ili doprineo davanju naloga za početak akcije Ef-Bi-Aja. Slobode su lišeni manje važni ruski operativci, dok su ključni agenti širom SAD pravovremeno opomenuti.

Sumnje Londona

Autorstvo za „medveđu uslugu“ američkim kontraobaveštajcima pripisuje se i uhapšenoj Ani Čepmen, odnosno njenoj sposobnosti da u deliću sekunde shvati ozbiljnost situacije i pravovremeno reaguje. Amerikanci, sa žaljenjem, ističu da je Čepmenova grubo ukazala na granice intelektualnih sposobnosti tamošnjih kontraobaveštajaca. Čepmenova raspolaže kvocijentom inteligencije od 162 poena – više nego što je imao Albert Ajnštajn.

Čini se, ipak, da je Čepmenova u SAD imala manje uspeha nego u Londonu. U britanskoj prestonici, shodno rečenom, Čepmenova se ne tituliše kao ruska Mata Hari, već kao nova Kristin Kiler. (Dvostruka ljubavnica nekadašnjeg ministra odbrane Džona Profjuma i ruskog vojnog atašea Jevgenija Ivanova izazvala je 1963. špijunsku aferu „Profjumo“, posle koje je ministar bio primoran da podnese ostavku.)

Proveravajući rokovnik Ane Čepmen, naime, britanski MI-5 je došao do adrese jednog od njenih brojnih ljubavnika plave krvi u Londonu – Džejka Parkinson-Smita, vlasnika ekskluzivnog zabavnog kluba u kome su stalni gosti bili prinčevi Vilijam i Hari od Vindzora. „Bila je vrlo zainteresovana da upozna prinčeve“, priznao je Parkinson-Smit i dodao: „...bio ljubomoran, pa sam je upoznavao samo sa starijim lordovima, članovima Gornjeg doma.“

S obzirom na to da su sredinom decenije u Moskvu stizali podaci sa zatvorenih sednica Gornjeg doma, pretpostavlja se da je Čepmenova uspela u svom naumu. Na kog lorda se sumnja, za sada se ne saopštava. Na pitanje „Dejli mejla“, lord Lester od Hern Hila, odbornik Gornjeg doma i kraljičin advokat, rekao je: „I ja bih želeo da znam o kome je reč – lično, nažalost, nisam bio taj srećnik...“

Miloš Kazimirović