Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руси врбовали и лордове

Руси врбовали и лордове
Кристин Килер

Сазнања америчких и британских обавештајаца наводе на закључак да је руско-америчка шпијунска афера, обелодањена минуле недеље, добила непотпун назив: „Било би примереније говорити о руско-англоамеричкој обавештајној афери“, истиче извор у бечкој централи уставобранитеља. Позивајући се на закључке радне групе задужене за процену информација и размену на просторима средње Европе, извор тврди: „Метастазе су присутне на обе стране Атлантског океана.“

Са ове стране Атлантика британски МИ-5 (за разлику од МИ-6, бави се заштитом од тероризма унутар државних граница и контрашпијунажом) трага за „кртицом“ у Горњем дому Парламента. Сумња да је Ана Чепмен, најатрактивнији међу руским агентима ухапшеним у САД, заврбовала једног лорда као шпијуна СВР. Са друге стране океана истрага је пренесена из надлежности Еф-Би-Аја на ЦИА, тврде извори у Берлину – због сумње да у централи Федералне обавештајне службе седи двоструки агент, амерички контраобавештајац и агент Москве, у исти мах.

Потера за Билијем

Немачки БНД упознао је неколицину тамошњих новинара са садржајем разговора руског официра који је водио групу у међувремену ухапшених агената у САД и његовог претпостављеног.

Претпостављени: „Како се напредује?“

Водећи официр: „Опет ми измамише 20.000 долара... Били су крајње неозбиљни, збијали су шале на мој рачун уместо да одговарају на питања! Информације сам, буквално, морао да им вадим из...“

Претпостављени: „Смири се, Сергеј... Имамо и друге могућности... Зваћу нашег пријатеља Билија у Еф-Би-Ају!“

У аутентичност (бар) неких пасажа цитираног разговора не би требало сумњати. У стручним круговима колпортира се као јавна тајна да информације из америчких обавештајних централа брже стижу у Москву него из једног (контра)обавештајног одсека САД у други.

Питање, наравно, остаје отворено – ко се крије иза оперативног надимка „Били“? Самоиницијативно, или по налогу Москве, како то ЦИА претпоставља, „Били“ је дао или допринео давању налога за почетак акције Еф-Би-Аја. Слободе су лишени мање важни руски оперативци, док су кључни агенти широм САД правовремено опоменути.

Сумње Лондона

Ауторство за „медвеђу услугу“ америчким контраобавештајцима приписује се и ухапшеној Ани Чепмен, односно њеној способности да у делићу секунде схвати озбиљност ситуације и правовремено реагује. Американци, са жаљењем, истичу да је Чепменова грубо указала на границе интелектуалних способности тамошњих контраобавештајаца. Чепменова располаже квоцијентом интелигенције од 162 поена – више него што је имао Алберт Ајнштајн.

Чини се, ипак, да је Чепменова у САД имала мање успеха него у Лондону. У британској престоници, сходно реченом, Чепменова се не титулише као руска Мата Хари, већ као нова Кристин Килер. (Двострука љубавница некадашњег министра одбране Џона Профјума и руског војног аташеа Јевгенија Иванова изазвала је 1963. шпијунску аферу „Профјумо“, после које је министар био приморан да поднесе оставку.)

Проверавајући роковник Ане Чепмен, наиме, британски МИ-5 је дошао до адресе једног од њених бројних љубавника плаве крви у Лондону – Џејка Паркинсон-Смита, власника ексклузивног забавног клуба у коме су стални гости били принчеви Вилијам и Хари од Виндзора. „Била је врло заинтересована да упозна принчеве“, признао је Паркинсон-Смит и додао: „...био љубоморан, па сам је упознавао само са старијим лордовима, члановима Горњег дома.“

С обзиром на то да су средином деценије у Москву стизали подаци са затворених седница Горњег дома, претпоставља се да је Чепменова успела у свом науму. На ког лорда се сумња, за сада се не саопштава. На питање „Дејли мејла“, лорд Лестер од Херн Хила, одборник Горњег дома и краљичин адвокат, рекао је: „И ја бих желео да знам о коме је реч – лично, нажалост, нисам био тај срећник...“

Милош Казимировић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.