Temelj za Igre u Pekingu

Temelj koji naši kajakaši udaraju za Olimpijske igre u Pekingu kroz dve godine sve je čvršći. Prošle godine su Ognjen Filipović i Dragan Zorić u dvosedu doneli bronzanu medalju s Evropskog prvenstva u Poznanju, a zlatnu sa Šampionata sveta u Zagrebu. U Segedinu, onomad, opstali su u svetskom vrhu (bronza), a s Borom Sibinkićem i Milanom Đenadićem popeli se na tron i u četvorosedu. Uspesima u Mađarskoj prethodilo je zlato Antonije Nađ na Prvenstvu Starog kontinenta za mlađe seniore u Atini.

Srpski reprezentativci, svesni svojih moći, najavljuju bogatu žetvu i za sledeću godinu kada se vade olimpijske vize nadajući se da će zbog njihovih uspeha ovaj sport više da se ceni kod nas. Prvi podstrek im je vladino obećanje da će zlatni četvorosed da bude nagrađen sa 120.000 evra, a bronzani dvosed s 33.000.

– Olimpijske igre nisu bauk ni za mene ni za Filipovića. Smatram da vredimo za velika dela i kao dvosed i u četvorosedu. Dogodine idemo na normu na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i siguran sam da ćemo da učestvujemo u Pekingu. Sa Sibinkićem i Đenadićem smo uzeli zlato, iako smo zajedno trenirali samo pedesetak dana. Potukli smo Mađare pred njihovom publikom pokazavši im kako se s čeličnom voljom dolazi do zlatne medalje. Neka oni sada uče od nas, – poručio je Zorić.

Njegov višegodišnji partner Filipović kaže je naš kajak s četvorosedom dobio još jednu izuzetnu posadu, ali žali što je odbrana trona u dvosedu izmakla u poslednjim metrima.

– U kvalifikacijama i u polufinalu smo videli da možemo da odbranimo zlato. U finalu smo vodili 180 metara, ali smo u poslednjih dvadeset posustali. Nije bilo lako ogledati se u još jednom finalu kroz samo pola časa, ali me je uspeh u četvorosedu ubedio da ta posada može mnogo, – veli Filipović.

I Sibinkić i Đenadić se slažu da vreme ove postave tek dolazi. Po njihovom mišljenju, četvorosed je kadar da se i dalje kiti medaljama.

Nađova je bila finalista i u Segedinu. Na najbolji način je najavila da i naš ženski kajak ima budućnost.

– Zahvaljujem se treneru Aleksandru Petroviću koji je istrajao da me što bolje pripremi za trku mlađih seniora u Atini. U Segedinu sam kao seniorka zauzela osmo mesto, što nije mala stvar. Napredovala sam u odnosu na prošlu godinu, a očekujem da s dobrim radom nastavim i u Vojvodini u koju sam prešla iz Bezdana.