Темељ за Игре у Пекингу

Темељ који наши кајакаши ударају за Олимпијске игре у Пекингу кроз две године све је чвршћи. Прошле године су Огњен Филиповић и Драган Зорић у двоседу донели бронзану медаљу с Европског првенства у Познању, а златну са Шампионата света у Загребу. У Сегедину, ономад, опстали су у светском врху (бронза), а с Бором Сибинкићем и Миланом Ђенадићем попели се на трон и у четвороседу. Успесима у Мађарској претходило је злато Антоније Нађ на Првенству Старог континента за млађе сениоре у Атини.

Српски репрезентативци, свесни својих моћи, најављују богату жетву и за следећу годину када се ваде олимпијске визе надајући се да ће због њихових успеха овај спорт више да се цени код нас. Први подстрек им је владино обећање да ће златни четворосед да буде награђен са 120.000 евра, а бронзани двосед с 33.000.

– Олимпијске игре нису баук ни за мене ни за Филиповића. Сматрам да вредимо за велика дела и као двосед и у четвороседу. Догодине идемо на норму на Светском првенству у Немачкој и сигуран сам да ћемо да учествујемо у Пекингу. Са Сибинкићем и Ђенадићем смо узели злато, иако смо заједно тренирали само педесетак дана. Потукли смо Мађаре пред њиховом публиком показавши им како се с челичном вољом долази до златне медаље. Нека они сада уче од нас, – поручио је Зорић.

Његов вишегодишњи партнер Филиповић каже је наш кајак с четвороседом добио још једну изузетну посаду, али жали што је одбрана трона у двоседу измакла у последњим метрима.

– У квалификацијама и у полуфиналу смо видели да можемо да одбранимо злато. У финалу смо водили 180 метара, али смо у последњих двадесет посустали. Није било лако огледати се у још једном финалу кроз само пола часа, али ме је успех у четвороседу убедио да та посада може много, – вели Филиповић.

И Сибинкић и Ђенадић се слажу да време ове поставе тек долази. По њиховом мишљењу, четворосед је кадар да се и даље кити медаљама.

Нађова је била финалиста и у Сегедину. На најбољи начин је најавила да и наш женски кајак има будућност.

– Захваљујем се тренеру Александру Петровићу који је истрајао да ме што боље припреми за трку млађих сениора у Атини. У Сегедину сам као сениорка заузела осмо место, што није мала ствар. Напредовала сам у односу на прошлу годину, а очекујем да с добрим радом наставим и у Војводини у коју сам прешла из Бездана.