Muče ga padeži

Ramiz je jedan mnogih dečaka koji rado i često dolaze u Svratište. Dobro ga poznaju ne samo vaspitači već i ostala deca ulice koja se ovde okrepe i priželjkuju da jednoga dana žive srećnijim životom.

Obično nemaju ni uslove za normalan život, a kamoli za učenje. Žive u barakama, „kartonažama”, na obodu grada... Maštaju da imaju kuće sa baštom... Možda će nekom od njih i da se posreći da jednoga dana ima bar delić od onoga što je sanjao dok je vreme provodio na beogradskim ulicama.

Ramiz je otresit momčić. Planira da se školuje sve dok to bude mogao. Misli da niko ne bi smeo u današnje vreme da bude nepismen, jer je to važno za posao.

Završio je četvrti razred osnovne škole. Ponosan je štio je đak. Voli da uči. Iskren je i priznaje da još ima muka da dobro savlada srpski jezik. Najteže mu savladava padeže. Veruje da će upornim učenjem uspeti da savlada pravilan izgovor srpskog jezika.

Sada mu je neobično što ne ide u školu, jer je raspust ali zato svakodnevno dolazi u Svratište u kome mu je prijatno. Tu su ga vaspitači usmerili na školovanje. Zahvalan im je zbog toga.

Živi u višečlanoj porodici. Sedmoro ih je pod jednim krovom, na Karaburmi, u malom i u neuslovnom prostoru.

– Ima nas petoro.

Nije mu lako jer su mu roditelji bolesni i ne mogu da rade ni najjednostavnije poslove. Najveći teret zarade da bi nekako preživeli nosi najstariji brat, koji svakodnevno sakuplja kartone i stari papir.

– Idem s njim – kaže Ramiz, pri tome se ne žali, ali mu je žao što su mu i mama i tata bolesni.

– Voleo bih da su zdravi.

Žao mu je i najstarijeg brata koji nema dana predaha da odlazi u „berbu” papira, starih novina, kartona. Zato gleda da kad god može ide s njim. Nekad imaju sreće da brzo napune kolica kartona, a kadkada se dešava da su poluprazna.

Na pitanje koliko je isplativo sakupljati stari papir i karton, odgovara:

– Dobijaš dva dinara po kilogramu, pa računaj.

Nije lako gurati natovarena kolica po vrućini. Teško je i kada pada kiša ili kad je hladno. Kada se umori od rada na ulici, svih tih starih novina, papira i kartona, Ramiz se zaputi u Svratište. Tu se hrani, popije sok, pojede nešto slatko i može da predahne od briga koja muče njegova nejaka pleća.

– Bitno mi je da završim osmogodišnju, pa da radim u Gradskoj čistoći. Imaš platu svaki mesec i ne brineš.

Nedavno je raskinuo s devojkom. Pitam ga da li mu je to bila prva ljubav, a on se nasmeja i reče da nije.

– Moja prva ljubav se udala.

Menjamo temu razgovora. Vraćamo se na Svratište.

– Ovde nas uče svemu. Kako da se lepo ponašamo, šta je nije dobro da radimo, a šta treba. Dobro je što postoji.

Snežana Prljević

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”