Slaba kontrola keteringa

Od mirisa zaprške, sarmi, pasulja, kolača stanari zgrade u Rimskoj ulici u Beogradu već godinu dana ne mogu da spavaju. U stanu u susednom ulazu svake noći od 11 do tri ujutro sprema se ketering za restorane, proslave, prijeme... Iako su se već žalili sanitarnoj, tržišnoj i ekološkoj inspekciji, nisu uspeli da reše problem, niti da utvrde da li ova hrana može da se priprema u privatnim stanovima i ko je nadležan za njenu kontrolu.

Kako inspekcije kojima su upućeni dopisi nisu odgovorile na ovaj zahtev Voždovčana, „Potrošač” je istraživao ovu temu i saznao da je kontrola keteringa u Srbiji nedovoljna iako je, prema našim saznanjima, samo u poslednjoj godini registrovano oko 300 novih preduzeća koja se bave ovim poslom.

Velike firme koje se bave ovim unosnim poslom imaju stroge mehanizme samokontrole, neke od njih čak poseduju i Hasap standard (kontrola kritičnih tačaka proizvodnje), koji garantuje krajnjem korisniku da ispred sebe ima bezbednu namirnicu. Problem su, kažu oni, male ili neregistrovane ketering službe. Često je reč o proizvodnji ove vrste hrane u stanovima i drugim neuslovnim prostorijama, a čije usluge takođe koriste restorani zbog nižih cena. Ova nelojalna konkurencija je problem velikim ketering službama koje se zalažu za uređivanje ove oblasti i što strože kontrole na terenu. Po prijavama građana bi, dodaju, odmah trebalo reagovati jer je to često jedini način da ih pronađu. „Potrošaču” su se javljali i čitaoci iz novobeogradskih solitera, u kojima se takođe proizvodila hrana bez ičije saglasnosti. Jedan od takvih je zatvoren po nalogu inspekcije protekle godine, ali time problem nije rešen. Koje inspekcije bi trebalo da obavljaju ovaj posao.

Priprema hrane koja se distribuira ugostiteljskim objektima, ali i razne druge manifestacije po narudžbini, u nadležnosti je nekoliko inspekcija. Sanitarna tako kontroliše higijenske uslove u kojima se priprema, kao i u slučaju svih drugih objekata u kojima se hrana proizvodi i služi.

– Naši inspektori proveravaju sanitarno i higijensko stanje objekata, kao i zaposlene. Naša nadležnost se tu i završava. Do sada nije bilo velikih i organizovanih akcija kontrole keteringa, već samo pojedinačno i po prijavi, međutim, planiramo da u julu i avgustu sprovedemo veliku akciju – kažu u sanitarnoj inspekciji i dodaju da je kontrolisanje hrane, zbog toga što sadrži namirnice životinjskog porekla, u nadležnosti Veterinarske inspekcije. To je predviđeno Zakonom o bezbednosti hrane.

Prema rečima sanitaraca, da bi neko legalno otvorio objekat za pripremu keteringa, mora da se upiše u Agenciju za privredne registre, a potom i da dobije sanitarnu dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Propisi su, objašnjavaju, strogi, pa ova hrana ne može da se proizvodi u stanovima, nego isključivo u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove (dva izlaza, jedan za smeće, drugi za hranu, glatke površine na zidovima, posebne prostorije za pripremu hrane i za zaposlene...).

U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je zadužena za kontrolu namirnica životinjskog porekla u ugostiteljskim objektima, kažu da su u letnjem periodu kontrole mesa, mleka, jaja, proizvoda od jaja u ugostiteljskim objektima intenzivirane.

U prvom kvartalu 2010. godine urađene su 692 kontrole u ugostiteljskim objektima i tom prilikom je pronađeno neupotrebljivih 62 kilograma mesa, 85 kilograma proizvoda od mesa, 9,5 kilograma proizvoda od mleka. Inspekcija je zatekla na terenu i više od 400 pokvarenih jaja, 520 kilograma ribe i 21 kilogram proizvoda od ribe, kažu u Upravi za veterinu.

Akcenat kontrole je, navode, stavljen na poreklo hrane životinjskog porekla koju inspekcija mora pregledati na mestu proizvodnje, odnosno da potiče iz objekata koji se nalaze u registru Uprave za veterinu.

Podaci su, očigledno, zbirni za sve ugostiteljske objekte i nije poznato koliko se kontrola odnosi samo na ketering.

Iako se smatra vrstom takozvanog mobilnog ugostiteljstva, ketering takođe podleže novinama koje donose propisi o bezbednosti hrane. Tako će svi oni koji se time bave morati uskoro da uvedu Hasap standard ili da zatvore objekte. Kako je reč o skupom standardu, time će, kako procenjuju naši sagovornici, broj onih koji se bave keteringom biti drastično smanjen.

Stefan Despotović
Jelica Antelj

----------------------------------------------

Rok za Hasap jun 2011. godine

Prema važećem Zakonu o bezbednosti hrane, predviđeno je da subjekti u poslovanju hranom, pekarska i konditorska proizvodnja, imaju uveden sistem Hasap, odnosno obavezu uspostavljanja sistema samokontrole za sve subjekte koji se bave proizvodnjom hrane. Zakonom o bezbednosti hrane je propisano da su pravna lica i preduzetnici u obavezi da se usklade sa zakonom najkasnije dve godine od dana stupanja na snagu, tako da je 10. jun 2011. godine rok kada će i proizvođači hrane biti u obavezi da u potpunosti uspostave Hasap sistem.

Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (Hasap).

Takođe, subjekt u poslovanju hranom je dužan da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice odgovarajuće stručne spreme za sprovođenje i primenu Hasap sistema.

Glavni cilj Hasapa je da se uspostavi integrisani preventivnisistem koji osigurava bezbednost hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, čime doprinosi eliminisanju rizika ili smanjenju rizika na prihvatljiv nivo po zdravlje ljudi, odnosno da osigura proizvodnju mikrobiološki ispravne hrane. Umesto tradicionalnog načina kontrole gotovih proizvoda, Hasap sistem preventivno deluje tako da se najpre identifikuju rizične tačke proizvodnje, odnosno tačke u tehnološkom procesu u kojima može doći do kontaminacije proizvoda. Posle određivanja kritičnih tačaka odrede se preventivne mere za njihovu kontrolu koje će sprečiti kontaminaciju hrane. Obaveza svih proizvođača je da ovaj interni sistem kontrole implementira i sprovodi, dok će nadležne inspekcije vršiti kontrolu kako bi proverile da li su svi subjekti koji su bili u obavezi da uvedu sistem bezbednosti hrane to i uradili.