Слаба контрола кетеринга

Од мириса запршке, сарми, пасуља, колача станари зграде у Римској улици у Београду већ годину дана не могу да спавају. У стану у суседном улазу сваке ноћи од 11 до три ујутро спрема се кетеринг за ресторане, прославе, пријеме... Иако су се већ жалили санитарној, тржишној и еколошкој инспекцији, нису успели да реше проблем, нити да утврде да ли ова храна може да се припрема у приватним становима и ко је надлежан за њену контролу.

Како инспекције којима су упућени дописи нису одговориле на овај захтев Вождовчана, „Потрошач” је истраживао ову тему и сазнао да је контрола кетеринга у Србији недовољна иако је, према нашим сазнањима, само у последњој години регистровано око 300 нових предузећа која се баве овим послом.

Велике фирме које се баве овим уносним послом имају строге механизме самоконтроле, неке од њих чак поседују и Хасап стандард (контрола критичних тачака производње), који гарантује крајњем кориснику да испред себе има безбедну намирницу. Проблем су, кажу они, мале или нерегистроване кетеринг службе. Често је реч о производњи ове врсте хране у становима и другим неусловним просторијама, а чије услуге такође користе ресторани због нижих цена. Ова нелојална конкуренција је проблем великим кетеринг службама које се залажу за уређивање ове области и што строже контроле на терену. По пријавама грађана би, додају, одмах требало реаговати јер је то често једини начин да их пронађу. „Потрошачу” су се јављали и читаоци из новобеоградских солитера, у којима се такође производила храна без ичије сагласности. Један од таквих је затворен по налогу инспекције протекле године, али тиме проблем није решен. Које инспекције би требало да обављају овај посао.

Припрема хране која се дистрибуира угоститељским објектима, али и разне друге манифестације по наруџбини, у надлежности је неколико инспекција. Санитарна тако контролише хигијенске услове у којима се припрема, као и у случају свих других објеката у којима се храна производи и служи.

– Наши инспектори проверавају санитарно и хигијенско стање објеката, као и запослене. Наша надлежност се ту и завршава. До сада није било великих и организованих акција контроле кетеринга, већ само појединачно и по пријави, међутим, планирамо да у јулу и августу спроведемо велику акцију – кажу у санитарној инспекцији и додају да је контролисање хране, због тога што садржи намирнице животињског порекла, у надлежности Ветеринарске инспекције. То је предвиђено Законом о безбедности хране.

Према речима санитараца, да би неко легално отворио објекат за припрему кетеринга, мора да се упише у Агенцију за привредне регистре, а потом и да добије санитарну дозволу за обављање ове делатности. Прописи су, објашњавају, строги, па ова храна не може да се производи у становима, него искључиво у пословном простору који испуњава услове (два излаза, један за смеће, други за храну, глатке површине на зидовима, посебне просторије за припрему хране и за запослене...).

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, која је задужена за контролу намирница животињског порекла у угоститељским објектима, кажу да су у летњем периоду контроле меса, млека, јаја, производа од јаја у угоститељским објектима интензивиране.

У првом кварталу 2010. године урађене су 692 контроле у угоститељским објектима и том приликом је пронађено неупотребљивих 62 килограма меса, 85 килограма производа од меса, 9,5 килограма производа од млека. Инспекција је затекла на терену и више од 400 покварених јаја, 520 килограма рибе и 21 килограм производа од рибе, кажу у Управи за ветерину.

Акценат контроле је, наводе, стављен на порекло хране животињског порекла коју инспекција мора прегледати на месту производње, односно да потиче из објеката који се налазе у регистру Управе за ветерину.

Подаци су, очигледно, збирни за све угоститељске објекте и није познато колико се контрола односи само на кетеринг.

Иако се сматра врстом такозваног мобилног угоститељства, кетеринг такође подлеже новинама које доносе прописи о безбедности хране. Тако ће сви они који се тиме баве морати ускоро да уведу Хасап стандард или да затворе објекте. Како је реч о скупом стандарду, тиме ће, како процењују наши саговорници, број оних који се баве кетерингом бити драстично смањен.

Стефан Деспотовић
Јелица Антељ

----------------------------------------------

Рок за Хасап јун 2011. године

Према важећем Закону о безбедности хране, предвиђено је да субјекти у пословању храном, пекарска и кондиторска производња, имају уведен систем Хасап, односно обавезу успостављања система самоконтроле за све субјекте који се баве производњом хране. Законом о безбедности хране је прописано да су правна лица и предузетници у обавези да се ускладе са законом најкасније две године од дана ступања на снагу, тако да је 10. јун 2011. године рок када ће и произвођачи хране бити у обавези да у потпуности успоставе Хасап систем.

Субјекти у пословању храном дужни су да успоставе систем за осигурање безбедности хране у свим фазама производње, прераде и промета хране, у сваком објекту под њиховом контролом, у складу са принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и анализе опасности и критичних контролних тачака (Хасап).

Такође, субјект у пословању храном је дужан да има у сталном радном односу одговорно лице одговарајуће стручне спреме за спровођење и примену Хасап система.

Главни циљ Хасапа је да се успостави интегрисани превентивнисистем који осигурава безбедност хране у свакој фази производње, прераде и дистрибуције, чиме доприноси елиминисању ризика или смањењу ризика на прихватљив ниво по здравље људи, односно да осигура производњу микробиолошки исправне хране. Уместо традиционалног начина контроле готових производа, Хасап систем превентивно делује тако да се најпре идентификују ризичне тачке производње, односно тачке у технолошком процесу у којима може доћи до контаминације производа. После одређивања критичних тачака одреде се превентивне мере за њихову контролу које ће спречити контаминацију хране. Обавеза свих произвођача је да овај интерни систем контроле имплементира и спроводи, док ће надлежне инспекције вршити контролу како би провериле да ли су сви субјекти који су били у обавези да уведу систем безбедности хране то и урадили.