Trka za Mesec

Posle dve test misije, tokom kojih su proveravani novi bezbednosni sistemi na šatlu, NASA u nedelju planira njegov povratak u svemirsku "igru". Glavna misija "Atlantisa" je nastavak izgradnje Međunarodne svemirske stanice (MSS). Ona je zaustavljena početkom 2003. godine, zbog katastrofe šatla "Kolubija". Ova letelica je jedino "svemirsko vozilo" koje može da u orbitu oko Zemlje iznese sve segmente MSS-a i da ih tamo i spoji.

Od katastrofe "Kolumbije" svi radovi na njenom završetku stoje, očekujući povratak šatla. Od tada je šatl u orbitu otišao samo dva puta. Prvi 2005, a drugi, pre samo nekoliko meseci. U oba slučaja u pitanju je bio šatl "Diskaveri", a misije su imale samo zadatak provere novih sistema, koji bi trebalo da spreče katastrofe kao što su bile sa "Kolumbijom" 2003. i "Čelendžerom" 1986.

Greška astronauta

U NASA sada vlada optimizam pred lansiranje u nedelju, jer su prethodne dve misije protekle kao potpuni uspeh. Uz sedam astronauta, "Atlantis"u orbitu nosi i 17,5 tona težak modul P3/P4 koji na sebi ima skoro 800 kvadratnih metara solarnih ćelija. Te ćelije su generatori električne energije u MSS i kada u junu 2008. bude postavljen poslednji S6 modul, one će dnevno proizvoditi oko 110 kilovata električne energije. To je standardna potrošnja 55 domaćinstava.

MSS je sastavljen od modula napravljenih u nekoliko zemalja. Ubedljivo najveći broj je američki, dok je broj ruskih modula na drugom mestu. Međutim konstrukcija MSS-a je morala da bude zaustavljena zbog toga što su preostali ruski moduli morali da budu montirani na američke. Oni, zbog katastrofe sa šatlom, u svemir kreću tek sada. Zbog svega toga, izgradnja MSS-a će biti završena tek 2010. godine, lansiranjem poslednjeg segmenta – "Kupole".

Ukoliko vremenske prilike dozvole i u međuvremenu ne dođe do nekih tehničkih problema, "Atlantis" bi trebalo da se odvoji sa lansirne rampe u nedelju 27. avgusta u 21.30 po našem vremenu. Šestočlanu posadu očekuje jedanaestodnevna misija, tokom koje će, osim montiranja modula P3/P4, morati i da tri puta izađu u otvoreni svemir. Uvek najteži deo misije. Na MSS-u će ih sačekati tročlana posada u kojoj su jedan Nemac, Amerikanac i komandant ove, 13. misije Rus.

I kao da nije dovoljno "svemirskih" uzbuđenja za ovu nedelju, u javnost je procurila vest da je NASA dala ime programu povratka na Mesec, kao i svemirskim brodovima iz tog programa. Rakete koje će u svemir nositi posadu i teret nazvane su Ares 1 i Ares 5. Svemirski brod za ljudsku posadu je dobio ime "Orion", a ceo projekat se zove "Konstelejšn".

Glavnu vest je greškom otkrio američki astronaut Džef Vilijams, koji je trenutno u MSS-u i to tokom razgovora sa kontrolom leta u Hjustonu. To ne bi bio nikakav problem da se taj razgovor nije uživo prenosio na jednoj radio-stanici. NASA je planirala da tu vest saopšti 31. avgusta na velikoj svečanosti na kojoj je trebalo i da se objavi ime kompanije koja će praviti svemirski brod naslednik šatla. U igri su sa jedne strane Lokid Martin, a sa druge konzorcijum Boinga i Nortrom Gramana. NASA je u sredu, odmah pošto je procurila vest o imenu naslednika šatla, pokušala da sprovede "kontrolu štete" puštajući u javnost dosta detalja o "Orionu", ali je i dalje ostala pri prvobitnom planu da 31. avgusta objavi ime kompanije koja će ga praviti.

Redizajn "Apola"

Sam "Orion" će biti ne samo novi svemirski brod za prevoz ljudi u svemir, već i vozilo kojim će se Amerikanci vratiti na Mesec. Ta misija će biti po svom konceptu skoro potpuno identična misijama "Apolo". Razlog je jednostavno u sredstvima.

Ukoliko bi se ušlo u potpuno radikalnu promenu dizajna "Apolo" misija na Mesec, troškovi bi bili toliko veliki da čak ni najjača ekonomija na svetu (čitaj američka) to ne bi mogla da podnese. Iz tih razloga, NASA se odlučila da se pozabavi samo redizajnom "Apolo" svemirskih brodova. "Orion" će biti skoro istog spoljnog oblika, ali dvostruko većeg prečnika od "Apola". On će moći da preveze čak šest astronauta do Meseca i nazad. Unutrašnjost "Oriona" će biti 2,5 puta veća od "Apola", a ukupna masa iznosiće oko 25 tona.

Dizajn cele misije ka Mesecu jeste staromodan, ali je trenutno jedino moguć, ako se uopšte želi u razumnoj budućnosti i otići tamo, kaže prvi čovek NASA Majk Grifin. Sa druge strane okeana, Ruska federalna kosmička agencija (RFKA) još pre nekoliko meseci najavila je svoju misiju na Mesec, ali sa "Kliperom", svemirskim brodom, mnogo savremenijeg dizajna. NASA je najavila prvi let "Oriona" 2014. a RFKA "Klipera" 2012. godine. Trka za Mesec neće, ipak,  biti dosadna.

-----------------------------------------------------------

Misija na Mars

Rusija i Kina su istog dana kada je i "procurila" vest o "Orionu" objavile da 2009. godine kreću u zajedničku misiju bez ljudske posade na Mars. Inače, obe zemlje su objavile postojanje svojih programa za misije sa ljudskim posadama na Mesec i obe su najavile da će se to desiti do 2020. godine. Godina koju su i SAD označile kada će njihovi astronauti ponovo hodati Mesecom. Misija na Mesec je preduslov i odskočna daska za misiju sa ljudskom posadom na Mars, koja se očekuje do 2030. godine.