Трка за Месец

После две тест мисије, током којих су проверавани нови безбедносни системи на шатлу, НАСА у недељу планира његов повратак у свемирску "игру". Главна мисија "Атлантиса" је наставак изградње Међународне свемирске станице (МСС). Она је заустављена почетком 2003. године, због катастрофе шатла "Колубија". Ова летелица је једино "свемирско возило" које може да у орбиту око Земље изнесе све сегменте МСС-а и да их тамо и споји.

Од катастрофе "Колумбије" сви радови на њеном завршетку стоје, очекујући повратак шатла. Од тада је шатл у орбиту отишао само два пута. Први 2005, а други, пре само неколико месеци. У оба случаја у питању је био шатл "Дискавери", а мисије су имале само задатак провере нових система, који би требало да спрече катастрофе као што су биле са "Колумбијом" 2003. и "Челенџером" 1986.

Грешка астронаута

У НАСА сада влада оптимизам пред лансирање у недељу, јер су претходне две мисије протекле као потпуни успех. Уз седам астронаута, "Атлантис"у орбиту носи и 17,5 тона тежак модул П3/П4 који на себи има скоро 800 квадратних метара соларних ћелија. Те ћелије су генератори електричне енергије у МСС и када у јуну 2008. буде постављен последњи С6 модул, оне ће дневно производити око 110 киловата електричне енергије. То је стандардна потрошња 55 домаћинстава.

МСС је састављен од модула направљених у неколико земаља. Убедљиво највећи број је амерички, док је број руских модула на другом месту. Међутим конструкција МСС-а је морала да буде заустављена због тога што су преостали руски модули морали да буду монтирани на америчке. Они, због катастрофе са шатлом, у свемир крећу тек сада. Због свега тога, изградња МСС-а ће бити завршена тек 2010. године, лансирањем последњег сегмента – "Куполе".

Уколико временске прилике дозволе и у међувремену не дође до неких техничких проблема, "Атлантис" би требало да се одвоји са лансирне рампе у недељу 27. августа у 21.30 по нашем времену. Шесточлану посаду очекује једанаестодневна мисија, током које ће, осим монтирања модула П3/П4, морати и да три пута изађу у отворени свемир. Увек најтежи део мисије. На МСС-у ће их сачекати трочлана посада у којој су један Немац, Американац и командант ове, 13. мисије Рус.

И као да није довољно "свемирских" узбуђења за ову недељу, у јавност је процурила вест да је НАСА дала име програму повратка на Месец, као и свемирским бродовима из тог програма. Ракете које ће у свемир носити посаду и терет назване су Арес 1 и Арес 5. Свемирски брод за људску посаду је добио име "Орион", а цео пројекат се зове "Констелејшн".

Главну вест је грешком открио амерички астронаут Џеф Вилијамс, који је тренутно у МСС-у и то током разговора са контролом лета у Хјустону. То не би био никакав проблем да се тај разговор није уживо преносио на једној радио-станици. НАСА је планирала да ту вест саопшти 31. августа на великој свечаности на којој је требало и да се објави име компаније која ће правити свемирски брод наследник шатла. У игри су са једне стране Локид Мартин, а са друге конзорцијум Боинга и Нортром Грамана. НАСА је у среду, одмах пошто је процурила вест о имену наследника шатла, покушала да спроведе "контролу штете" пуштајући у јавност доста детаља о "Ориону", али је и даље остала при првобитном плану да 31. августа објави име компаније која ће га правити.

Редизајн "Апола"

Сам "Орион" ће бити не само нови свемирски брод за превоз људи у свемир, већ и возило којим ће се Американци вратити на Месец. Та мисија ће бити по свом концепту скоро потпуно идентична мисијама "Аполо". Разлог је једноставно у средствима.

Уколико би се ушло у потпуно радикалну промену дизајна "Аполо" мисија на Месец, трошкови би били толико велики да чак ни најјача економија на свету (читај америчка) то не би могла да поднесе. Из тих разлога, НАСА се одлучила да се позабави само редизајном "Аполо" свемирских бродова. "Орион" ће бити скоро истог спољног облика, али двоструко већег пречника од "Апола". Он ће моћи да превезе чак шест астронаута до Месеца и назад. Унутрашњост "Ориона" ће бити 2,5 пута већа од "Апола", а укупна маса износиће око 25 тона.

Дизајн целе мисије ка Месецу јесте старомодан, али је тренутно једино могућ, ако се уопште жели у разумној будућности и отићи тамо, каже први човек НАСА Мајк Грифин. Са друге стране океана, Руска федерална космичка агенција (РФКА) још пре неколико месеци најавила је своју мисију на Месец, али са "Клипером", свемирским бродом, много савременијег дизајна. НАСА је најавила први лет "Ориона" 2014. а РФКА "Клипера" 2012. године. Трка за Месец неће, ипак,  бити досадна.

-----------------------------------------------------------

Мисија на Марс

Русија и Кина су истог дана када је и "процурила" вест о "Ориону" објавиле да 2009. године крећу у заједничку мисију без људске посаде на Марс. Иначе, обе земље су објавиле постојање својих програма за мисије са људским посадама на Месец и обе су најавиле да ће се то десити до 2020. године. Година коју су и САД означиле када ће њихови астронаути поново ходати Месецом. Мисија на Месец је предуслов и одскочна даска за мисију са људском посадом на Марс, која се очекује до 2030. године.