Opet promene penzijskog zakona

Nacrt izmena penzijskog zakona poslat je u Skupštinu, a njegovo usvajanje se očekuje u septembru. Ono je jedan od uslova za nastavak finansijske podrške MMF-a Srbiji i predstavlja još jedan znak žalosne kapitulacije potpredsednika vlade Krkobabića u njegovoj borbi za popravak položaja penzionera. Krenuo je silovito 2008, ali nije mogao ništa protiv krize i MMF-a.

Sve predviđene promene idu u korist budžetske štednje, a na štetu penzionera ili aktivnih osiguranika koji čekaju penziju. To nije čudno kada je trebalo zadovoljiti MMF.

Sa kratkoročnog budžetskog stanovišta najvažnija mera je promena indeksacije penzija: sada se uvodi model indeksacije zasnovan više na kretanju cena, a manje na rastu društvenog proizvoda. To je rešenje nepoznato u svetskoj praksi, ali može poslužiti cilju: i da smanji penzijske rashode i da omogući da i penzioneri makar u maloj meri učestvuju u plodovima ekonomskognapretka zemlje kroz povećanje realnih penzija.

U osnovi, glavni problem sa indeksacijom je sledeći: tokom većeg dela prethodne decenije omogućen je brz rast penzija na osnovu visokog rasta plata; kada je penzijski račun tako veoma uvećan, počeli su da se traže načini njegovog smanjenja. Sada se traži mehanizam indeksacije koji će biti dovoljno štedljiv kako bi usporio rast kupovne moći penzija, ali i koji ga ne bi potpuno isključio.

Mora se pomenuti i jedan naoko tehnički problem sa ovim načinom indeksacije: on pretpostavlja ažurnu statistiku društvenog proizvoda, što kod nas nije slučaj. Naime, konačni podaci za BDP stižu sa velikim zakašnjenjem, pa će se morati koristiti preliminarne procene. To je ne samo nepouzdano, već i zgodno za političke manipulacije na račun penzionera, kakvih je u prošlosti bilo sa indeksima cena.

Sledeća važnija promena tiče se postepenog ujednačavanja uslova penzionisanja žena i muškaraca. Taj proces se samo započinje ovim predlogom, i to na veoma dugi rok, ali se ne okončava. Biće i u budućnosti potrebno nastaviti ovo ujednačavanje do samog kraja, kako se i radi u razvijenim zemljama. Jer, ne postoje dobri razlozi, kako sam već pisao na ovom mestu, za penzijske privilegije jednog pola.

Prema predloženim izmenama, potreban staž za penzionisanje žena po punom stažu se podiže sa 35 na 38 godina, a minimalna starosna granica sa 53 na 58 godina života. Pun staž za muškarce ostaje 40 godina. Ove promene će se postepeno uvoditi u život do 2019, odnosno 2023. godine, a ni tada se neće žene izjednačiti sa muškarcima.

Sledeća važnija promena tiče se izvesnog zaoštravanja uslova penzionisanja po beneficiranim uslovima. Naime, ova široka grupa zaposlenih (policija, vojska, MIP, zaposleni u rudnicima, balerine i mnogi drugi) često ima preterane, nezaslužene beneficije – od ranog penzionisanja do visoke penzije (u policiji jednaka poslednjoj plati). Predloženo je postepeno podizanje starosne granice za dve godine, što je minimalna promena. Mnogoje važnije zasukati rukave i temeljito preispitati spisak zanimanja i poslova koji imaju prava na penzijske beneficije, što ni ovog puta nije učinjeno.

Sve u svemu, radi se o skromnim promenama u dobrom pravcu. Trebalo je potpunije i energičnije prići ujednačavanju položaja žena i muškaraca u penzijskom sistemu i detaljno pretresti beneficirano osiguranje. Ovako je učinjen tek prvi i nedovoljan korak.

Problem sa penzijskim promenama je što se odvijaju pod pritiskom MMF-a, koji je po prirodi svog posla prvenstveno zainteresovan za indeksaciju, a mnogo manje za unapređenja dugoročnog karaktera. Stoga se i u vladi maksimalna pažnja poklanja indeksaciji, a mala ostalim važnim problemima penzijskog osiguranja.

direktor ekonomskih studija CLDS-a