Ćevapi kod faraona

Od našeg stalnog dopisnika

SARAJEVO, VISOKO, 25. avgusta – Da biste stigli do "bosanske piramide" na brdu Visočica, tridesetak kilometara od Sarajeva, morate proći kroz čaršiju u Visokom prateći improvizovana obeležja koja vas vode u podnožje brda. U tesnoj, jednosmernoj i krivudavoj ulici na svakom ćošku posetioce dočekuju deca koja pokazuju pravac, ali i traže novac za tu uslugu. A duž krivudave staze kojom se posetioci pentraju, uz stalna pitanja "koliko ima još do vrha", već su nikli razni trgovinski i ugostiteljski objekti. Neki su od čvrstog materijala, mnoge prodavnice smeštene su pod šatore, a najviše je onih pod otvorenim nebom. Tu su Visočani doneli stočiće i torbe suvenira inspirisanih piramidom, a u blizini su panoi s natpisima: Ćevapi kod faraona i Kafa kod Kleopatre. Ko se odluči da tu predahne pre dolaska na cilj ili povratka posle obilaska iskopina – ima lep pogled na grad Visoko, koji je smešten na reci Bosni.

Približno na pola puta do vrha brda vrši se iskopavanje za koje je zaslužan Semir Osmanagić, 45-godišnji Sarajlija koji godinama živi u SAD i tvrdi da je arheolog i da su ovde bar dve piramide, možda i starije od onih egipatskih. Na ovom mestu se i zaustavlja najveći broj posetilaca koji se uz najrazličitije komentare fotografišu, ali puno ne zadržavaju jer se sve može videti za nekoliko minuta. Tu se nalazi i providna kutija u koju posetioci mogu ubaciti prilog za fondaciju čiji je zadatak da radi na daljim iskopavanjima i "promovisanju Piramide sunca u svetu".

U grupi posetilaca je i Amerikanac Džonatan, doktor geoloških nauka. "Na području bivše Jugoslavije boravim kao turista, ali sam u Visoko došao da na licu mesta vidim koliko ima osnove za priče o piramidi, o čemu su objavljivane storije i na nekim TV stanicama u Americi", kaže i odmah demantuje Osmanagićevu teoriju.

"Za to nisu potrebni ni svetski ni glasoviti stručnjaci, jer to može da dokaže svaki ozbiljan geolog i sa ovih prostora. Sastav tla koji je pokazan ovim iskopavanjem jasno potvrđuje da je to delo prirodnih fenomena pre desetina miliona godina, a ne ljudskih ruku. Kameni blokovi su, verovatno, rezultat podzemnih voda koje su pomerale i "slagale" krupni šljunak, slično kao što su složene knjige na polici. Rascepi između blokova, nastali daljim pomeranjem, ispunjeni su sitnim materijalom koji se nalazi i  uočava u otkopanim slojevima", zaključuje američki geolog.

Do sličnog zaključka došao je i jedan broj geologa iz BiH, ali ih je Osmanagić odmah napao da su "kabinetski naučnici" koji svoju stručnost tek treba da dokažu na terenu. Ima manji broj ovdašnjih stručnjaka koji su ga i podržali, ali su u tome posebno prednjačili bošnjački političari (Tihić, Silajdžić, Hadžipašić). Oni su bez zadrške izjavljivali kako je "očigledno da se radi o piramidi". Osmanagić podršku nije dobio jedino u Ministarstvu kulture Federacije BiH odakle mu je ministar Gavrilo Grahovac poručio da svoju tezu prvo treba naučno da dokaže.