Ћевапи код фараона

Од нашег сталног дописника

САРАЈЕВО, ВИСОКО, 25. августа – Да бисте стигли до "босанске пирамиде" на брду Височица, тридесетак километара од Сарајева, морате проћи кроз чаршију у Високом пратећи импровизована обележја која вас воде у подножје брда. У тесној, једносмерној и кривудавој улици на сваком ћошку посетиоце дочекују деца која показују правац, али и траже новац за ту услугу. А дуж кривудаве стазе којом се посетиоци пентрају, уз стална питања "колико има још до врха", већ су никли разни трговински и угоститељски објекти. Неки су од чврстог материјала, многе продавнице смештене су под шаторе, а највише је оних под отвореним небом. Ту су Височани донели сточиће и торбе сувенира инспирисаних пирамидом, а у близини су панои с натписима: Ћевапи код фараона и Кафа код Клеопатре. Ко се одлучи да ту предахне пре доласка на циљ или повратка после обиласка ископина – има леп поглед на град Високо, који је смештен на реци Босни.

Приближно на пола пута до врха брда врши се ископавање за које је заслужан Семир Османагић, 45-годишњи Сарајлија који годинама живи у САД и тврди да је археолог и да су овде бар две пирамиде, можда и старије од оних египатских. На овом месту се и зауставља највећи број посетилаца који се уз најразличитије коментаре фотографишу, али пуно не задржавају јер се све може видети за неколико минута. Ту се налази и провидна кутија у коју посетиоци могу убацити прилог за фондацију чији је задатак да ради на даљим ископавањима и "промовисању Пирамиде сунца у свету".

У групи посетилаца је и Американац Џонатан, доктор геолошких наука. "На подручју бивше Југославије боравим као туриста, али сам у Високо дошао да на лицу места видим колико има основе за приче о пирамиди, о чему су објављиване сторије и на неким ТВ станицама у Америци", каже и одмах демантује Османагићеву теорију.

"За то нису потребни ни светски ни гласовити стручњаци, јер то може да докаже сваки озбиљан геолог и са ових простора. Састав тла који је показан овим ископавањем јасно потврђује да је то дело природних феномена пре десетина милиона година, а не људских руку. Камени блокови су, вероватно, резултат подземних вода које су померале и "слагале" крупни шљунак, слично као што су сложене књиге на полици. Расцепи између блокова, настали даљим померањем, испуњени су ситним материјалом који се налази и  уочава у откопаним слојевима", закључује амерички геолог.

До сличног закључка дошао је и један број геолога из БиХ, али их је Османагић одмах напао да су "кабинетски научници" који своју стручност тек треба да докажу на терену. Има мањи број овдашњих стручњака који су га и подржали, али су у томе посебно предњачили бошњачки политичари (Тихић, Силајџић, Хаџипашић). Они су без задршке изјављивали како је "очигледно да се ради о пирамиди". Османагић подршку није добио једино у Министарству културе Федерације БиХ одакле му је министар Гаврило Граховац поручио да своју тезу прво треба научно да докаже.