Sedam udaraca

Ako je svakodnevni život, kako kaže jedna pop pesma, niz malih zemljotresa, povest o junaku pod teretom melanholije i tihog očajanja ne može da pomeri tle ni izmeni topografiju literarnog kanona prekonoć. Međutim, i ljudi kojima se u životu ne dešava ništa sem tuge imaju svoje zasluženo mesto na skali literarnih likova.

Zvezda savremene škotske proze Alison Lujza Kenedi (1965), koja se radije potpisuje kao A. L. Kenedi, odriče se žanrovskih i poetičkih pripadnosti i odbija da bude svrstana u žensku književnost, koju definiše kao "3-D" – domaćinstvo, dosada i depresija. Zbog turobnosti, razočarenja i cinizma koje njene tri zbirke priča i četiri romana posreduju jednostavnim ali poetičnim jezikom, prozvana je piscem "dobrog bola".

Tematske kote poput nasilja, časti i  moralne snage Kenedijeva pozajmljuje od omiljenih pisaca, Hemingveja i Rejmonda Karvera. Na Hemingvejevom tragu je njena nefikcionalna studija o borbi bikova, dok je alkohol kao način mišljenja o svetu ključna tema  romana "Raj" (2004), koji je kritika okarakterisala kao "besprekornu predstavu retoričkog nihilizma" i uporedila sa delima Malkoma Laurija i Ivlina Voa. 

Junaci A. L. Kenedi uspešno su prilagođeni nesreći i bedi, raspeti između potrebe za ljubavlju i straha da će biti neshvaćeni. Njihove misli i uspomene su lirične i upečatljive, ali njihov identitet je zamagljen, tako da su svedeni samo na sirenski primamljive pripovedne glasove: oni postoje u unutrašnjem monologu, ali ne i fizičkom svetu. U vrtlog misli tih usamljenika i osobenjaka čitalac je usisan bez uvoda i pripreme. Koliko god njihove tajne bile mučne i mračne, ma kako njihov unutrašnji svet počivao na sadizmu i autodestruktivnom bolu, elementarno poštenje ovih varljivo običnih ljudi rađa simpatiju prema svim njihovim devijacijama. Junakinja "Raja" bliska je čitaocu najviše zbog svoje nemoći: Hana nije kadra da se odupre magnetizmu tekućine koja donosi i smirenje i očajanje, koja je i uzrok i posledica njenih problema. Ma koliko sablasna, njena  zavisnost od alkohola je poetična i veličanstvena; u kolokvijalnom lirizmu Haninih misli, pijanstvo je tema dostojna Homera i Volta Vitmana, a trezno stanje samo "lepa i čista lunarna praznina". Piće ne čini njen život podnošljivim, već mogućim.

A. L. Kenedi uspeva, tako, da alkohol učini književnom tehnikom više nego književnim iskustvom. Ostalim temama bolne neprilagođenosti  –temama izolacije, emotivne praznine, nekontrolisane žudnje – ona prilazi kao neistraženom području. Tajna njenog uspeha krije se u neočekivanom umeću da opštepoznate krize odrastanja i sazrevanja prikaže kao privilegovana stanja. Na taj način bol se čini podnošljivim, a tuga savladivim životnim teretom.

Radnja dela A. L. Kenedi je od njenog prvenca, zbirke priča "Noćna geometrija i vozovi iz Garskadena" (1990), redovno smeštena u rodnu Škotsku. U lokalnom koloritu autorka postavlja prividno univerzalne priče, uspevajući svojim poetskim šarmom da čitaoca pridobije za zanesenjaka koji uobražava da je duh Sirana de Beržeraka i devojku koja ima originalan recept za buđenje: udariš li sedam puta glavom o jastuk, probudićeš se tačno u sedam. Recept je efikasan – privatni magijski rituali nikada ne omanu.