Rekorderi sa Šar planine

Štrpce – Ljubiša Rakinac je 2008. godine prvi put video sadnice maline i zasadio ih u svojoj planinskoj njivi na 1.057 metara nadmorske visine, a ove sedmice bere rod koji ga svrstava među najbolje proizvođače na svetu. Na četiri ara svog malinjaka voćar iz sela Sušiće ima prosečan prinos od čak 31 tonu po hektaru, i zadovoljno posmatra crvene plodove hladeći se pivom, dok mu stara majka prinosi šarski kačkavalj da bi se okrepio.

Rakinac je jedan od 50 novih malinara u srpskom zbegu oko Štrpca, i svi su nenadano ušli u posao sa ovom voćkom. Vlada Srbije poklonila im je 80.000 sadnica, odnegovanih u čačanskom Institutu za voćarstvo, pošto su stručnjaci procenili da bi to mogao da bude program koji obećava zaradu za stanovnike Štrpca i 10 okolnih srpskih sela. Sada se na obroncima Šare i Jezerskih planina zeleni oko 30 hektara malinjaka, a najuzorniji domaćini beleže vrhunske prinose.

U Sevcu, odmah ispod jednog od vrhova Šare, malinjak Novice Janićevića od 11 ari daće prosečan prinos od 16 tona po hektaru. Obodom njegove njivice teče Lepenac i preostalo mu je samo da se udruži s prirodom i napravi uzoran voćnjak. Nešto niže je, u istom selu, malinjak Stojadina Bogajčevića s prinosom od 18 tona.

Kad su stručnjaci čačanskog instituta došli u obilazak, Stojadin bejaše otišao u livadu da dene seno, ali se brzo pojavio u malinjaku i imao šta da pokaže. Ovaj otresiti, vredni seljak, srednja je generacija u svojoj kući, pa mu u poljoprivredi pomažu i otac i sin.

Nešto niže je Brezovica i tu malinjak Novice Pavletovića, najbolji u čuvenoj turističkoj varošici. Domaćina nismo zatekli, ali je procenjeno da njegov pažljivo negovani zasad daje 21 tonu po hektaru. Na drugoj strani opštine je, u dolini ispod Štrpca, malinjak Dragana Staletovića u Gotovuši, sa procenjenim prinosom od 22 tone po hektaru.

– Do 2008. godine ništa nisam znao o ovoj voćnoj vrsti i gajenju. Preostalo mi je, zbog toga, da pažljivo slušam šta govore stručnjaci iz instituta i da radim po priručniku koji su mi dali. Te knjižice držao sam se kao jevanđelja i tu je sva tajna – kaže Dragan Staletović, mašinski inženjer.

U organizaciji posla od prvog dana je i profesor Dobrivoje Stevanović iz Štrpca, koji je ovde sagradio novu hladnjaču i otkupljuje rod, plaćajući a kontno 100 dinara po kilogramu. Očekuje da će ove godine otkupiti ukupno 25 tona i, posle prodaje, višak zarade podeliti sa proizvođačima. Ali, već na početku suočen je sa konkurencijom u svojoj oblasti, jer je u selima oko Štrpca malinu počeo da otkupljuje i Nuridin Bajrami iz Dragaša, i odvozi u svoju varošicu, od Štrpca udaljenu čak 70 kilometara.

– Bajrami dolazi u moj malinjak, sam iznosi gajbice do puta i kola, i odmah plaća 1,20 evra po kilogramu. Robu predajem njemu pošto mi je, inače, daleko da je vozim u hladnjaču u Štrpce o svom trošku, dangubu da ne računam – kaže nam Ljubiša Rakinac iz Sušića.

On je veoma uporan čovek i razmišlja o proširenju malinjaka. Ima i razlog za to jer bi sa ovim prinosom i cenama (31 tona po hektaru, 1,20 evra kilogram) sa jednog hektara malina imao prihod od čak 37.200 evra. Svaka čast.

Za vreme boravka stručnjaka iz čačanskog instituta, u Štrpcu se pojavio i Aziz Šabani, iz metohijskog sela Ljubinje. Posao sa malinom raščuo se po Metohiji pa je došao kako bi iz prve ruke saznao šta je potrebno da bi se uključio i on.

– I za mene je ovo otkrovenje, i po vrednoći ovih ljudi i po prinosima koje su postigli kao potpune novajlije u poslu – kaže za naš list mr Darko Jevremović, zaštitar iz čačanskog instituta, koji je ove sedmice prvi put bio u Štrpcu.

Gvozden Otašević