Рекордери са Шар планине

Штрпце – Љубиша Ракинац је 2008. године први пут видео саднице малине и засадио их у својој планинској њиви на 1.057 метара надморске висине, а ове седмице бере род који га сврстава међу најбоље произвођаче на свету. На четири ара свог малињака воћар из села Сушиће има просечан принос од чак 31 тону по хектару, и задовољно посматра црвене плодове хладећи се пивом, док му стара мајка приноси шарски качкаваљ да би се окрепио.

Ракинац је један од 50 нових малинара у српском збегу око Штрпца, и сви су ненадано ушли у посао са овом воћком. Влада Србије поклонила им је 80.000 садница, однегованих у чачанском Институту за воћарство, пошто су стручњаци проценили да би то могао да буде програм који обећава зараду за становнике Штрпца и 10 околних српских села. Сада се на обронцима Шаре и Језерских планина зелени око 30 хектара малињака, а најузорнији домаћини бележе врхунске приносе.

У Севцу, одмах испод једног од врхова Шаре, малињак Новице Јанићевића од 11 ари даће просечан принос од 16 тона по хектару. Ободом његове њивице тече Лепенац и преостало му је само да се удружи с природом и направи узоран воћњак. Нешто ниже је, у истом селу, малињак Стојaдина Богајчевића с приносом од 18 тона.

Кад су стручњаци чачанског института дошли у обилазак, Стојадин бејаше отишао у ливаду да дене сено, али се брзо појавио у малињаку и имао шта да покаже. Овај отресити, вредни сељак, средња је генерација у својој кући, па му у пољопривреди помажу и отац и син.

Нешто ниже је Брезовица и ту малињак Новице Павлетовића, најбољи у чувеној туристичкој варошици. Домаћина нисмо затекли, али је процењено да његов пажљиво неговани засад даје 21 тону по хектару. На другој страни општине је, у долини испод Штрпца, малињак Драгана Сталетовића у Готовуши, са процењеним приносом од 22 тоне по хектару.

– До 2008. године ништа нисам знао о овој воћној врсти и гајењу. Преостало ми је, због тога, да пажљиво слушам шта говоре стручњаци из института и да радим по приручнику који су ми дали. Те књижице држао сам се као јеванђеља и ту је сва тајна – каже Драган Сталeтовић, машински инжењер.

У организацији посла од првог дана је и професор Добривоје Стевановић из Штрпца, који је овде саградио нову хладњачу и откупљује род, плаћајући а контно 100 динара по килограму. Очекује да ће ове године откупити укупно 25 тона и, после продаје, вишак зараде поделити са произвођачима. Али, већ на почетку суочен је са конкуренцијом у својој области, јер је у селима око Штрпца малину почео да откупљује и Нуридин Бајрами из Драгаша, и одвози у своју варошицу, од Штрпца удаљену чак 70 километара.

– Бајрами долази у мој малињак, сам износи гајбице до пута и кола, и одмах плаћа 1,20 евра по килограму. Робу предајем њему пошто ми је, иначе, далеко да је возим у хладњачу у Штрпце о свом трошку, дангубу да не рачунам – каже нам Љубиша Ракинац из Сушића.

Он је веома упоран човек и размишља о проширењу малињака. Има и разлог за то јер би са овим приносом и ценама (31 тона по хектару, 1,20 евра килограм) са једног хектара малина имао приход од чак 37.200 евра. Свака част.

За време боравка стручњака из чачанског института, у Штрпцу се појавио и Азиз Шабани, из метохијског села Љубиње. Посао са малином рашчуо се по Метохији па је дошао како би из прве руке сазнао шта је потребно да би се укључио и он.

– И за мене је ово откровење, и по вредноћи ових људи и по приносима које су постигли као потпуне новајлије у послу – каже за наш лист мр Дарко Јевремовић, заштитар из чачанског института, који је ове седмице први пут био у Штрпцу.

Гвозден Оташевић