Žene na zlatnoj sredini

Posle 2000. godine beleži se neprekidni porast broja žena u politici, što je ohrabrujuće, jer je u prethodnoj deceniji višestranačja malo žena učestvovalo u odlučivanju. Žena je 21,2 odsto na mestu odbornika skupština opština i gradova, u parlamentu ih je 22,4 a samo 4,2 odsto je na mestu predsednika opština i gradonačelnika.

U vladi ministara žena je 18,5 odsto, na mestu državnih sekretara ih je 22,7 a pomoćnika ministara je čak 42,6 odsto žena. Među sudijama u sudovima žena je 70,8 odsto zaposlenih iako statistika kaže da žene čine 44 odsto zaposlenih u Srbiji ovo bi se moglo nazvati ženskim zanimanjem. Ipak, razlika u zaradi je oko 16 odsto na štetu žena.

Žene su vlasnice samo 29,7 odsto nepokretnosti i 30,5 odsto preduzeća, zbog čega ne mogu dobijati kredite za biznis. Među direktorima firmi ima 20,8 odsto žena, a na čelu upravnih odbora ih je 14,3 odsto.

Dragana Petrović, sekretar Saveta za rodnu ravnopravnost Republike Srbije, kaže da se situacija popravlja. „Partije su se trgle, ženske organizacije vršile su pritisak, a država je sprovodila mere. Tome je pomogao i Zakon o ravnopravnosti polova usvojen u decembru, ali i zakonska kvota od 30 odsto za kandidaturu na izborima manje zastupljenog pola, koja je u skandinavskim zemljama i u Španiji dostigla 40 odsto. Ako gledamo zemlje u okruženju mi smo prvi po broju žena u parlamentu i vladi, a ako gledamo Evropu i svet onda smo zlatna sredina. Dakle, ne možemo da kažemo da smo zadovoljni, ali se situacija poboljšava. Ne možemo sve čitati na osnovu statistike, ali se može reći da je u vreme partitokratije malo mesta za žene. S druge strane, ni muškarci nisu uvek protiv toga da žene ulaze u politiku. Ali, dok su blanko ostavke na snazi ni one ne mogu biti slobodne da se bore za svoja prava ako to nije na liniji stranke.”

(/slika2)Žena je znatno manje u izvršnoj vlasti. Naša sagovornica kaže da je zanimljivo da kako se spušta hijerarhija tako se povećava broj žena na položajima. Na primer, kao pomoćnice ministra skoro su izjednačene s muškarcima. U sudovima je situacija drugačija, moglo bi se reći da su feminizirani. Ali, za to postoji uzročno posledična veza, jer je u vreme kada je sudstvo degradirano većina muškaraca prelazila u advokaturu.

Pravo pitanje za Draganu Petrović je da li žene ravnopravno učestvuju u donošenju odluka. „Ulazak žena u parlament je za svaku pohvalu, ali da li je to mesto gde se donose odluke? Žene i nisu zainteresovane za politiku ukoliko nemaju osećaj da mogu da odlučuju i da to nije prljava igra. One su opterećene porodicom i privatnim obavezama. Ako paralelno grade karijeru i imaju porodicu dolazi do zamora materijala. Kod nas žene moraju da žrtvuju privatan život ako žele karijeru. Zato se mora raditi na promeni stereotipa i mentaliteta, jer zakon ne reguliše ko će posle ručka da pere sudove. Velike parole u politici ne rešavaju osnovna pitanja života.”

Sagovornica „Politike” svesna je da postojeći „normativni optimizam” nije praćen istraživanjima kojima bi se prikupili podaci o primeni zakona, ali i to će se menjati nabolje.

I. Anojčić