Englez na brdovitom Balkanu

Veliki broj stanovnika Starog kontinenta smatra da će Srbi dozvoliti da ih pamte po Miloševiću, Haškom tribunalu i hvatanju Ratka Mladića. Da li tridesetogodišnjaci znaju istoriju Španije i generala Franka i sećaju li se ekonomske politike Margaret Tačer, koja nam je zadavala toliko glavobolja? Biće ipak da kada čuju reč "Engleska" ipak pomisle na crvene dabl-deker autobuse i policajce sa karakterističnim kacigama.

Nedavno je u Beogradu održan treći po redu Festival novih ideja, u organizaciji marketing agencije "Nju Moment" i njenog predsednika Dragana Sakana. Priličan broj stranaca među slušaocima, ne mali broj među predavačima.

Pitali smo ih da li prvi put dolaze u Beograd i na šta ih asocira naša zemlja. Madlena Grosman, vođa projekta "Kreativni kulturni kapital" pri Savetu Evrope, tu ima malih nedoumica: "Beograd ili Srbija? Jer kao što brojne turiste London asocira na nešto lepo što su doživeli u toj metropoli, Engleska u njima budi potpuno druga osećanja".

– Nije to ništa strašno za Srbiju. Jednostavno, stranci je nisu upoznali. Stoga Srbija izaziva pomućena osećanja zbog ne tako davne prošlosti. Uostalom, do juče smo razmišljali o Jugoslaviji... – kaže Madlena Grosman i dodaje: – Ipak, mislim da je vaša nacija izuzetno kreativna. Beograd je uvek bio kreativan grad, sada, kada se ruše neke barijere, više nego ikad. Kada je reč o Srbiji mislim da su njenom imidžu doprineli izuzetni filmski stvaraoci ali i muzika, koja svakako predstavlja mešavinu raznolikih zvukova.

Mnogo toga možemo i da izvezemo. Po mišljenju gošće iz Saveta Evrope "filmove već izvozimo kao robu ali je i dizajn veoma dobar i jak". Nažalost, na pitanje da li se neko potrudio da Srbiju predstavi u drugačijem svetlu i pokaže svetu lepšu stranu naše stvarnosti, Madlena Grosman kaže "Ne", dodajući sa dozom utehe: "To, ipak, ne može trajati doveka!"

Čarls Landri, autor bestselera "Kreativni grad", ne odustaje od ideje da u ljudskim mozgovima pokrene fabrike ideja. Lendrovi kreativni gradovi već žive u 35 zemalja dok on promoviše svoju ideju neumornim izlaganjima u državama Evrope, SAD, Australije i Afrike.

– Kreativni grad može nastati i tamo gde kućni ljubimci narušavaju spoljnu estetiku, sve dok se ne nauče gde to treba obavljati. Ipak, svaki grad ima svoju dušu, stoga gledajte u budućnost, izgradite nove zajednice. Zaboga, zaboravite izolaciju!

Lendri kaže da ne postoji formula za pravljenje kreativnog grada koji će biti turistički primamljiv te stoga više zarađivati. Ali postoje određeni principi.

– Ne želim da menjam vaše mišljenje ali, hajde, za početak počnite više da cenite mlade i njihove ideje. Ne budite ludi, iskoristite to. Ne želim da promenim vašu zemlju samo pokušavam da ukažem na to da možete razmišljati i na drugačiji način. Osvrnite se, pogledajte šta rade druge zemlje na Balkanu, iskoristite u svom dvorištu ono što vam je na dohvat ruke – objašnjava Lendri a na pitanje kakva osećanja u njemu budi reč "Srbija" i da li upravo tako doživljava našu zemlju odgovara: – Doživljavam je kao prostor koji hoće da eksplodira od nakupljene energije od siline ljudi koji žele da rade a kojima se to onemogućava. U redu, infrastruktura mora biti kontrolisana na odgovarajući način, ali šta ćemo sa ljudima i njihovim idejama?

Pitanje, šta bi prvo učinio kada bi kojim slučajem postao gradonačelnik jedne prestonice poput Beograda, samo se nametnulo. "Provocirao bih ljude na sve moguće načine i naterao da pokažu svoju kreativnost. Tada bi i gradovi bili lepši."

Putujući prostorima bivše Jugoslavije, Toni Vajt, 42-godišnji engleski pisac, stekao je mnogo prijatelja i napisao knjigu "Još jedna budala na Balkanu" za koju je Pedi Ešdaun, čovek koji je odlučivao o političkoj sudbini bivše SFRJ, rekao "da je loša jer u njoj nema seljaka". Vajt je treći put došao u našu zemlju zbog "svojih prijatelja, pisaca, umetnosti koja je drugačija i neiskorišćena i klime koja sasvim drugačije miriše". Po njegovom mišljenju, mnogi učesnici pomenutog festivala pitali su se kako da Beograd postane kreativan grad.

– Beograd je već kreativan grad. Znam za dešavanja u galeriji "Ozon", za Bijenale u Pančevu, za srpske umetnike koji žive u svetu i koji svako svoje novo delo – roman, sliku, simfoniju, posvećuju svojoj zemlji i tako predstavljaju Srbiju. Nemojte se opterećivati prošlošću. Milošević, ratovanje, ratni zločinci... sve je to jedan veliki stereotip – savetuje Vajt i objašnjava o čemu govori knjiga koja je tako naljutila jednog političara. – Poznajem Srbiju, ne samo Beograd jer sam putovao ovim prostorima i razgovarao sa običnim ljudima. Ali svet o njima ništa ne zna. Britanci o njima nikada ništa nisu čuli pre rata. Stoga, kada Englezima pomenute Srbiju prva asocijacija običnog čoveka glasi: "Tamo je bio rat!" Ipak, mislim da će svet vrlo brzo promeniti sliku o vašoj zemlji i zavoleti je čim u nju dođu.

Ali zašto ne dođu, pitamo Tonija Vajta.