Енглез на брдовитом Балкану

Велики број становника Старог континента сматра да ће Срби дозволити да их памте по Милошевићу, Хашком трибуналу и хватању Ратка Младића. Да ли тридесетогодишњаци знају историју Шпаније и генерала Франка и сећају ли се економске политике Маргарет Тачер, која нам је задавала толико главобоља? Биће ипак да када чују реч "Енглеска" ипак помисле на црвене дабл-декер аутобусе и полицајце са карактеристичним кацигама.

Недавно је у Београду одржан трећи по реду Фестивал нових идеја, у организацији маркетинг агенције "Њу Момент" и њеног председника Драгана Сакана. Приличан број странаца међу слушаоцима, не мали број међу предавачима.

Питали смо их да ли први пут долазе у Београд и на шта их асоцира наша земља. Мадлена Гросман, вођа пројекта "Креативни културни капитал" при Савету Европе, ту има малих недоумица: "Београд или Србија? Јер као што бројне туристе Лондон асоцира на нешто лепо што су доживели у тој метрополи, Енглеска у њима буди потпуно друга осећања".

– Није то ништа страшно за Србију. Једноставно, странци је нису упознали. Стога Србија изазива помућена осећања због не тако давне прошлости. Уосталом, до јуче смо размишљали о Југославији... – каже Мадлена Гросман и додаје: – Ипак, мислим да је ваша нација изузетно креативна. Београд је увек био креативан град, сада, када се руше неке баријере, више него икад. Када је реч о Србији мислим да су њеном имиџу допринели изузетни филмски ствараоци али и музика, која свакако представља мешавину разноликих звукова.

Много тога можемо и да извеземо. По мишљењу гошће из Савета Европе "филмове већ извозимо као робу али је и дизајн веома добар и јак". Нажалост, на питање да ли се неко потрудио да Србију представи у другачијем светлу и покаже свету лепшу страну наше стварности, Мадлена Гросман каже "Не", додајући са дозом утехе: "То, ипак, не може трајати довека!"

Чарлс Ландри, аутор бестселера "Креативни град", не одустаје од идеје да у људским мозговима покрене фабрике идеја. Лендрови креативни градови већ живе у 35 земаља док он промовише своју идеју неуморним излагањима у државама Европе, САД, Аустралије и Африке.

– Креативни град може настати и тамо где кућни љубимци нарушавају спољну естетику, све док се не науче где то треба обављати. Ипак, сваки град има своју душу, стога гледајте у будућност, изградите нове заједнице. Забога, заборавите изолацију!

Лендри каже да не постоји формула за прављење креативног града који ће бити туристички примамљив те стога више зарађивати. Али постоје одређени принципи.

– Не желим да мењам ваше мишљење али, хајде, за почетак почните више да цените младе и њихове идеје. Не будите луди, искористите то. Не желим да променим вашу земљу само покушавам да укажем на то да можете размишљати и на другачији начин. Осврните се, погледајте шта раде друге земље на Балкану, искористите у свом дворишту оно што вам је на дохват руке – објашњава Лендри а на питање каква осећања у њему буди реч "Србија" и да ли управо тако доживљава нашу земљу одговара: – Доживљавам је као простор који хоће да експлодира од накупљене енергије од силине људи који желе да раде а којима се то онемогућава. У реду, инфраструктура мора бити контролисана на одговарајући начин, али шта ћемо са људима и њиховим идејама?

Питање, шта би прво учинио када би којим случајем постао градоначелник једне престонице попут Београда, само се наметнуло. "Провоцирао бих људе на све могуће начине и натерао да покажу своју креативност. Тада би и градови били лепши."

Путујући просторима бивше Југославије, Тони Вајт, 42-годишњи енглески писац, стекао је много пријатеља и написао књигу "Још једна будала на Балкану" за коју је Педи Ешдаун, човек који је одлучивао о политичкој судбини бивше СФРЈ, рекао "да је лоша јер у њој нема сељака". Вајт је трећи пут дошао у нашу земљу због "својих пријатеља, писаца, уметности која је другачија и неискоришћена и климе која сасвим другачије мирише". По његовом мишљењу, многи учесници поменутог фестивала питали су се како да Београд постане креативан град.

– Београд је већ креативан град. Знам за дешавања у галерији "Озон", за Бијенале у Панчеву, за српске уметнике који живе у свету и који свако своје ново дело – роман, слику, симфонију, посвећују својој земљи и тако представљају Србију. Немојте се оптерећивати прошлошћу. Милошевић, ратовање, ратни злочинци... све је то један велики стереотип – саветује Вајт и објашњава о чему говори књига која је тако наљутила једног политичара. – Познајем Србију, не само Београд јер сам путовао овим просторима и разговарао са обичним људима. Али свет о њима ништа не зна. Британци о њима никада ништа нису чули пре рата. Стога, када Енглезима поменуте Србију прва асоцијација обичног човека гласи: "Тамо је био рат!" Ипак, мислим да ће свет врло брзо променити слику о вашој земљи и заволети је чим у њу дођу.

Али зашто не дођу, питамо Тонија Вајта.