Vlada će oporezovati banke, a ne građane

Kakve reforme sme da zahteva MMF od ekonomski posustalih država? Dilema je decenijama bila „privilegija” zemalja nekadašnjeg trećeg sveta bez mnogo posledica po finansijsko tržište razvijenog sveta. Sa grčkom dužničkom krizom MMF od prošle jeseni sa novim autoritetom krstari Evropom predlažući vladama bolne reforme. Pregovori sa ekspertima MMF-a legendarno su naporni, uglavnom za ekonomski posustale domaćine, tvrde poznavaoci.

Najzaduženija država centralne Evrope Mađarska ovih dana je – po još nepoznatoj ceni pokazala da praksa „znojenja” pred MMF-om nije obavezni pregovarački manir.

„Mađarska je sa MMF-om 2008. godine sklopila finansijski aranžman, koji ističe oktobra 2010. godine. Jedina stavka zapisana u tom sporazumu jeste da Mađarska 2010. godine mora sniziti budžetski deficit na 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Sporazum sa MMF-om ne navodi kako ćemo dostići zacrtani cilj. Izbor vremena i oruđa predstavlja isključivo domaću nacionalnu stvar”, izjavio je juče premijer Mađarske Viktor Orban na međunarodnoj konferenciji za novinare u Budimpešti.

Orbanovo prkosno upozorenje usledilo je nakon neslavnog prekida pregovora mađarske vlade i MMF-a prošlog vikenda u Budimpešti.

Mađarska i MMF razišli su se (bez precizno određenog datuma novog sastanka) zbog suštinskog razmimoilaženja pregovaračkih strana o poželjnom izvoru novca za popunjavanje tekućeg deficita i njegovom dodatnom smanjivanju u 2011. godini.

MMF je dvonedeljnim pregovorima sa Budimpeštom insistirao na rigoroznim merama javne štednje, novim porezima na lične prihode, privatizaciji državne železnice, smanjenju izdvajanja za zdravstvo i socijalu... Vlada Viktora Orbana lek za ekonomske nedaće vidi u zavođenju dvogodišnjeg poreza na poslovanje banaka uz drastično snižavanje plate guvernera Centralne banke (za 75 odsto, na 6.900 evra godišnje).

„Pitanje je odakle će Mađarska da prikupi nedostajućih 200 milijardi forinti (711 miliona evra): od naroda ili od banaka. Posle dvadeset godina vlada pokušava da ubere novac od onih koji ga stvarno imaju”, poručio je juče Janoš Lazar, lider parlamentarnog bloka vladajuće partije Fides.

„Nema govora da će Mađarska narodu nametati novo stezanje kaiša. MMF i EU su pogrešno očekivali da navalimo na narod novo breme strukturnih reformi”, dodao je ministar finansija Đorđi Matolši.

Prekid pregovora znači da Mađarska za sada neće moći da priđe preostaloj sumi od 5,5 milijardi evra iz fonda od ukupno 20 milijardi evra koji je utanačen 2008. godine kada je ta zemlja bila na ivici bankrota zbog posledica globalne krize.

Inače, odlazak delegacije MMF-a iz Mađarske smesta je oborio vrednost nacionalne valute (na najniži nivo u odnosu na evro u poslednjih 10 meseci) kao i prodaju tamošnjih hartija od vrednosti.

Mađarsko odbijanje MMF-ovog predloga finansijskih reformi prošlog vikenda je presedan od koga strahuju međunarodni finansijski krugovi, procenjuje juče londonski „Ekonomski”.

Raskol Mađarske i MMF-a nosi rizik prelivanja krize po istočnoj Evropi, upozorio je juče Tomans Manrou, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj.

T. Vujić