Toplo veče u Svratištu

Subota predveče. Čitavog dana je veoma toplo. Sparno je i u ranim večernjim satima. U Svratištu je mnogo dece koja su se sklonila sa raskrsnica i ulica jer im je bilo prevruće. Neki visoke temperature pokušavaju da pobede tako što odu na kupanje na Adu Ciganliju. Sad su se vraćali svom jatu u Svratištu. Stigli su nešto kasnije od ostalih.

Velika je vrućina i sva deca žele da se okupaju i presvuku. Vaspitač koji je tog poslepodneva dežurao zajedno sa medicinskom sestrom imao je pune ruke posla. Bilo je potrebno pronaći veš i adekvatnu letnju odeću za svako dete, a oni su različitih godina i konstitucije.

U Svratištu imaju problema sa vešom i odećom za dečake, kojih je daleko više od devojčica. Jedan od razloga  što je devojčica ovde manje jeste i to što mnogim romskim devojčicama roditelji brane da same izlaze iz kuće da bi mogli bolje da ih udaju. Misle da će ukoliko im dozvole da izlaze i neko ih vidi da su stale samo da pozdrave nekog momka iz kraja odmah početi da kolaju priče da je viđena s tim dečkom...

Beograđani donose stvari u Svratište, ali dece je mnogo, leto je, često se kupaju i presvlače pa je i odeće uvek nedovoljno.

Dogodi se da za nekog dečaka ne mogu da se pronađu adekvatne kratke pantalone. Tad su od pomoći makaze: skraćivanjem se postiže željena dužina nogavica. To spretno rade vaspitači. Nemaju drugog izbora.

Jedan od dečaka kome su potpuno pohabane sandale želi da dobije novu obuću. Odlazi u deo sa stvarima i vraća se s cipelama u rukama. Dopale su mu se i presrećan je jer odavno nije imao novu obuću. Svi ga pitaju zašto po vrućini obuva cipele, a on odmahuje rukom. Želja da budu njegove jača je od trideset i pet stepeni. Sagao se da ih obuje. S malo napora uspešno je uvukao nogu u jednu i spremao se da „uskoči” i u drugu, ali – noga nikako nije uspevala da se udene u cipelu. Pokušavao je nekoliko puta i postalo mu je jasno da će morati da odustane. Duboko je uzdahnuo i sa mnogo tuge u glasu priznao da odustaje od ovog para cipela. Obuva bez napora patike koje je odabrao i  koje baš pristaju njegovim godinama. Ima petnaest. Onda je nastala nova nevolja jer je ovaj momak nešto puniji, a potrebne su mu tri četvrt pantalone. Opet su posao obavile vešte ruke vaspitača i makaze.

– Čika Krešo, molim te, pronađi mi veće čarape. Ove su mi tesne.

Vaspitač je počeo pretragu i uspeo da mu ispuni ovu jednostavnu, ali za ovog dečaka važnu želju: pronašao mu je veće čarape.

Deca koja dolaze u Svratište žive i rade na ulici, mnoga od njih i spavaju na ulicama: po napuštenim vagonima, u šahtovima, po parkovima, u haustorima, sa svojom braćom i vršnjacima u neadekvatnim uslovima. Njima je dolazak u Svratište i ispunjenje najobičnijih želja nešto veliko, nešto što će pamtiti i kada prerastu Svratište.

Snežana Prljević

Deca sve pamte

Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:

205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;

SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).

Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”