Faktor zaštite najvažniji

Tržište Srbije i ovoga leta je odlično snabdeveno kremama za sunčanje, ali istraživanje pokazuje da su kupci i dalje loše informisani. Bez obzira na stalne kampanje i reklame koje do detalja objašnjavaju sve o opasnostima koje donosi sunčanje, mnogi ove proizvode kupuju nasumice oslanjajući se isključivo na cenu i preporuku prijatelja. A ako bi pratili savete lekara, potrošači bi saznali da svaki tip kože ima svoje specifičnosti i da jedan proizvod ne odgovara baš svima. Zbunjenost pospešuju i prepuni rafovi parfimerija i apoteka u kojima se nude kreme, losioni, sprejovi... Oni se razlikuju po ceni i kvalitetu, ali i po tome da li uopšte štite od sunca.

Da treba biti vrlo obazriv pri odabiru kozmetičkih preparata pokazuje prošlogodišnji izveštaj Evropskog sistema za uzbunjivanje (RAPEKS). Naime, građani su prošlog leta u više navrata upozoreni na neke kreme za sunčanje sa evropskog tržišta koje su opasne po zdravlje. To su uglavnom bili proizvodi nedovoljno poznatih američkih i britanskih kompanija koji su zbog hemijske opasnosti povučeni su sa tržišta Evropske unije.
Prema nekim istraživanjima, samo četiri odsto ovdašnjih potrošača zna kakav zaštitni faktor traži. Ostali, u potpunom neznanju i najčešće pred letnju sezonu, ove izuzetno važne proizvode biraju po mirisu, ne obazirući se na faktore zaštite i činioce koji garantuju bezbedniji boravak na suncu.
Preparate treba kupovati u velikim lancima ili apotekama i parfimerijama, nikako na buvljacima i pijacama jer ti proizvodi nisu prošli apsolutno nikakvu kontrolu. Kupovina preparata iz takozvane sunčane kolekcije kod nas je nepromišljena. To nije dobro u trenutku kada sa svih strana stižu upozorenja na opasnost od zračenja. Kako potpuna zaštita ne postoji, važno je birati odgovarajući faktor zaštite, čitati uputstvo i umereno se izlagati suncu. Ni zvučna imena multinacionalnih kompanija, niti visoke cene ne moraju biti garant da kupac dobija kvalitet. 

Šta je faktor? Najveća nepoznanica je upravo efekat kreme za sunčanje i značenje faktora koji se razlikuju po brojevima. Faktor zaštite od sunca (SPF) predstavlja vreme izloženosti suncu koje je teoretski dozvoljeno pre moguće pojave opekotina. Ako, na primer, vaša koža pod normalnim uslovima i bez ikakve zaštite počinje da crveni posle deset minuta izlaganja suncu, primena kreme sa faktorom 10 omogućava deset puta duže sunčanje (100 minuta) bez rizika od pojave opekotina. Inače, i kod nas je prihvaćen američki standard označavanja faktora.

Stevan Blagojević, saradnik Instituta za opštu i fizičku hemiju, kaže da se faktor zaštite od sunca (SPF) odnosio samo na UVB deo spektra, ali od 2006. godine zahtev Evropske unije je proširen i na UVA, a uvedena su i stroga pravila u deklarisanju.

– Pošto su SPF ispitivanja suštinski dermatološka, javio se problem jer su mnogi proizvođači pisali na ambalaži svašta, najčešće da je proizvod „dermatološki ispitan” a nije bio, ili su prepisivali SPF drugog proizvođača bez provere (nemaju čak ni laboratoriju), pa su pomenutim pravilima bitno zaoštreni uslovi za deklarisanje na ambalaži – ističe Blagojević.

Tim pravilima strogo je zabranjena bilo kakva neistinita tvrdnja na ambalaži, a pod neistinitom tvrdnjom podrazumeva se i ona koja nije ispitana.

Blagojević objašnjava da je to dovelo do razvoja „in vitro” metoda za SPF. („in vivo” su ispitivanja na živom sistemu – čoveku, a „in vitro” ispitivanja na eksperimentalan način koji obezbeđuje sledljivost merenja i rezultata).

Prilikom izbora treba obratiti pažnju na SPF faktor, na deklarisane funkcije i vodootpornost formulacije. Ukoliko formulacija nije vodootporna, treba češće obnavljati zaštitni sloj na koži.

Kao i sve druge kozmetičke formulacije, i kreme mogu biti obaogaćene vitaminima, provitaminima, sredstvima za zatezanje kože.

Preporuka proizvođača je da se preparati nanose 10–15 minuta pre izlaženja na sunce, ističe Blagojević.

----------------------------------------------

 
Četiri metode

Posle mnogo diskusija i lobiranja usvojene su četiri metode za koje se smatra da mogu dovoljno dobro meriti i UVA delovanja.

Persistent Pigment Darkening (PPD),

Immediate Pigment Darkening (IPD),

Boots Star System,

Japanese PA System

PPD metoda je poznata po tome što je koristi „Loreal”, IPD je metoda koja je varijanta prethodne, Boots Star je metoda koja je osmišljena za engleski lanac „Buts”, a PA sistem je japanska metoda veoma cenjena u Australiji i Aziji.

Evropsko udruženje kozmetičke industrije „Kolipa” preporučilo je Kolipa UVA metod (varijanta PPD in vitro) za koji se smatra da je za evropske proizvođače dovoljno dobar. Usvojena je preporuka unosa UVA i UVB filtera.

Jelica Antelj

Ivana Albunović