Salsa i tango u trci za najmuževniji ples

Rodila se na Kubi. U ovoj zemlji latinoplesova lako je prohodala, a čim je zanosno počela da vrti kukovima, postala je poznata širom Amerike. Glas o njenim strastvenim pokretima i ritmu koji osvaja brzo se pročuo svuda po svetu i sada gotovo da ne postoji mesto na kugli gde ljudi uz muziku ne gaze njenim koracima. Salsa, poznata i kao ples ulice, očarala je i Srbe, i za nepunih deset godina podjednako je postala popularna kod starih i mladih, muškaraca i žena.

U njemu isključivo muški pol vodi ženski i određuje kako će se igra razvijati podijumom. Salsa traži spretne muške ruke i uvežbane pokrete ramena, sa osećajem za zavodljiv ritam, a kod devojaka ženstvene pokrete kukovima i ponosno držanje u grudima. U ovu priču mnogi ne veruju tvrdeći da bi samo mlakonje krigle piva zamenile podijumskim linijama, učeći pokrete. A ipak, uz popularnu grupu „Son kuba son”, koja je u Beogradu probila led, salsu su počeli da plešu mnogi Balkanci.

– I ja sam kao i većina onih koji dođu da uče salsu mislio da nikada neću umeti da igram. Ali kada probate prve korake i osetite atmosferu koju nosi ovaj ritam, uvek joj se vraćate. Pre pet godina sam počeo da igram po nagovoru drugarice, a sada sam instruktor, učim druge njenom smislu, i ne mogu da zamislim život bez radosti koje donosi ovaj ples. Mnogi su u početku nespretni, ne mogu da savladaju korake, ali posle mesec do dva, kada čovek uskladi pokrete ruku, nogu, ramena, kukova i istanča čula, niko ne odustaje. Ljudi koji dođu u školu, ubrzo postaju dobri drugovi, večeri provode igrajući, družeći se, čak na letovanja idu zajedno. Smisao provoda im više nije opijanje po lokalima. Mnogi učenici salse sada su dobri instruktori i di-džejevi. Više tango nije jedini mačo ples. I kapuera je muški ples, a salsa i tango vode bitku ovo titule najmuževnije igre – priča Zoran Bošković, instruktor salse u školi „Ritmos del mundo”. (/slika2)

Salsa je socijalna igra, ples ulice. Po svetu, a sve češće i kod nas, igra se na trgovima, ulicama, pod vedrim nebom. Neizostavna je i na „Egzitu” gde je za latinoigre odvojena posebna bina. A u njenu čast, radi sve više klubova u prestonici, poput „Havane”, lokala na Adi, Novom Beogradu, Dorćolu, gde masovno dolaze talentovani da bi pokazali šta znaju, ali i nespretni a dovoljno hrabri da bi na crtu stali vrsnim znalcima. Ples Kube, i uopšte karipskih zemalja, kod nas je sve popularniji. Mi igramo njihov izvorni ples, dok zemlje koje nas okružuju primenjuju njujorški i losanđeleski salsa stil. Vrsni kubanski bendovi i plesači dolaze kod nas.

– I to što u početku učenici nisu uigrani, što se sudaraju i okreću u pogrešnim smerovima ima „šmeka”, jer jača grupe, razvija bodrenje, druženje, stvara smeh. Atmosfera je pozitivna, razgali, a lako opusti čoveka i usreći ga. Predrasude o plesu kod nas brzo se razbijaju jer salsa spaja ljude. Ne postoji osoba, bilo kog uzrasta, da na časovima neće naći vršnjaka. Stariji ljudi često dolaze. A svi koji sumnjaju da će se ovom igrom usrećiti, dovoljno je da uživo pogledaju parove kako igraju. Očigledno je da ovaj ritam oslobađa, stvara zadovoljstvo, opušta stidljive i nezgrapne. A oni koji su se bar jednom prepustili ovom ritmu, znaju da se uvlači pod kožu i uzburka krv tako da joj se mora vratiti – objašnjava Bošković.

Lj. Perović