Tuga u zagasitim očima

Ima tek petnaest godina. Devojčica je nekada redovno dolazila u Svratište, a onda su se rađale njene mlađe sestre i morala je da brine o njima. I ovoga puta, posle mnogo preskočenih dana dolazaka na ovo njoj inače drago mesto, stigla je ujutru vodeći za ruku dve male devojčice, jednu od šest i drugu od tri godine. Nije imala gde da ih ostavi.

– Šta ću, nema ko da ih čuva.

Nije bila rada puno da priča, stidela se jer me nije poznavala. Došla je da se okupaju i ona i sestrice, jer u baraci u kojoj žive nema vode, a vrućina je nepodnošljiva. Izašla je napolje i sela na stepenik. Prišla sam joj i pitala je da mi slobodno kaže šta je muči.

– Nije mi dobro.

Pozvala sam medicinsku sestra Ranku i prenela joj Safetine reči. Po devojčici koja je toliko mršava da nema više od trideset kilograma ili koji gram više, upalih lepih tamnih očiju, moglo je da se zaključi da ima zdravstvenih tegoba.

– Slušaj, ti moraš da odeš kod lekara. Snađi se kako znaš da neko pričuva male – odgovorila joj je sestra Ranka.

– A bebu? Znaš da imam sestru od godinu dana.

– Neka i nju pričuvaju braća, a ti da si došla sama i da te volonterka odvede kod lekara.

– Sve me boli – ponovila je.

– Kako da te ne boli kada si stalno nad koritom sagnuta dok pereš veš – reče Ranka, koja se ubrzo vratila sa vitaminima u ruci.

– Ovo da uzimaš po jednu ujutru i uveče. I da si došla da odeš lekaru. Da li ti je jasno? Ovo je dogovoreno.

– Nemam knjižicu.

– Odvešće te volonterka. Ništa ti ne brini. Samo dođi. I još nešto – ako si ranije dolazila u Svratište da bi pojela skuvano, zašto si prestala? Neka te braća odmene, jer i oni dolaze ovde, pa na smenu jedite. Ima svega.

Safeta me je posmatrala tužnim pogledom. Želela sam da znam šta je razlog. Sama mi je rekla:

– E, dok je bio tata pored mene imala sam sve, a sada sam kao klošarka. Jako sam vezana za njega. Mnogo mi nedostaje.

Nekada je išla u školu, a onda je prestala jer je morala da pomaže majci oko sestara. Volela bi da joj je život drugačiji, da ima, pre svega, da pojede nešto što voli:

– E, koliko dana je bilo da nemam ni zalogaj hleba. Možeš da budeš gladan dan, dva ali duže – to je strašno.

Sestra Ranka je pozvala njena dva brata i objasnila im da Safeta mora više da se odmara i da joj pomognu da odvedu male sestre kući.

Polako se mrak nadvijao nad Svratište. Dečaci su poslušali sestra Ranku i zajedno sa Safetom poveli sestre u baraku na kraju grada.

Snežana Prljević