Da li Antića tajno smenjuju

Šta je selektor raportirao Stručnom odboru? Šta je Stručni odbor referisao Izvršnom odboru? Šta su jedan drugome rekli predsednik i selektor?

Formalno, imamo fudbalskog selektora, a u isto vreme nismo sigurni da ga imamo. Sudbina Radomira Antića, navodno, zavisi od toga da li će Fifa da ostane pri kazni koju mu je izrekla zbog toga što je uvredio sudiju utakmice Srbija – Australija na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.

To je povod da se priča o njegovom smenjivanju. Saznaje se ko će mu biti naslednik, pa se onda opet saznaje da mu taj neće biti naslednik. Zna se da će biti to i to, pa se onda zna da neće biti tako... Zašto se bar sportske „igre” ne igraju otvoreno?

Kome ne odgovora da selektor javno, pred Stručnim odborom, polaže račune? Radi se o reprezentaciji, radi se o Srbiji, radi se o timu za koji svi navijamo i kome svi želimo najbolje. Na kraju krajeva, uvek nam se kunu da igraju za nas i zbog nas.

Zar nije onda prirodno da od čoveka koji je vodio taj posao čujemo kako je to radio. Znali bismo i ko ga je šta pitao, i šta je on odgovorio.

Ovako smo prepušteni dobroj volji onih koji su tamo sedeli da nam stvari prikazuju onako kako je u njihovom interesu. A ko, onda, da propusti priliku da sebe ne predstavi kao vizionara, koji je još onomad govorio, doduše ne javno, šta će se desiti.

Kome smeta da znamo šta imaju jedan drugome da kažu Karadžić i Antić? Pa, to je razgovor predsednika i selektora, tu je ulog reprezentacija, tu je ulog Srbija.

Niko ne pamti ko je bio selektor Engleske ili na čelu njenog nacionalnog saveza kada je na Svetskom prvenstvu 1950. izgubila od SAD. Zna li iko ime selektora i predsednika fudbalske organizacije Italije 1966. kad je poražena od Severne Koreje?

A, šta mislite, da li će se pričati da su se 2010. u Južnoj Africi obrukali Domenek i Eskalet, selektor i predsednik federacije, ili – Francuska?

Javnost nije mogla svojim ušima da čuje mišljenje Stručnog odbora o selektorovom izveštaju, niti koju mu je ocenu dao pred Izvršnim odborom.

Isto tako, ne znamo, ni šta naša fudbalska vlada u celini, ni njeni članovi pojedinačno, misle o tome. A šta bi falilo da znamo kakav je čiji stav, ko šta i kome zamera, ko šta predlaže, ko se za šta i za koga zalaže?

Na osnovu toga stekao bi se uvid u to ko vuče napred, a ko u stranu. Polazna pretpostavka je da niko nije tu da koči.

Isto tako bi moglo da se zaključi i koliko je stručan Stručni odbor. Da li su njegovi članovi dorasli zadatku koji im je poveren?

Selektorovo obraćanje Stručnom odboru nije isto što i izlazak studenta pred ispitnu komisiju. Ovo bi trebalo da bude svojevrsno javno predavanje praćeno stručnom polemikom na najvišem nivou. Jer, selektoru, ko god on bio, ima šta i da se zameri.

Bilo bi dobro da se zna i na osnovu čega se postavlja selektor, a i kakav zadatak preuzima na sebe. U tom slučaju, kad dođe vreme da se polažu računi, ima na osnovu čega da se ocenjuje da li je u pitanju uspeh ili neuspeh.

Da li je, recimo, u leto 2008. cilj bio da se vrati ugled reprezentaciji ili da se na Svetskom prvenstvu 2010. osvoji toliko i toliko miliona dolara? Da li da se plasiramo na Svetsko prvenstvo ili da budemo svetski prvaci?

Javno sučeljavanje mišljenja kod nas odavno nije u modi, pa tako i fudbalski stručnjaci izbegavaju da govore o pitanjima iz svoje struke. O svemu drugom rado, a o onome iz svog delokruga, ako se baš mora, onda – kroz fraze.

Takav pristup može da znači da se izbegava zameranje ili da se nema poverenje u sopstveno mišljenje. U svakom slučaju ne valja ni jedno, ni drugo.

Nije sporno da onaj ko nekoga postavlja na dužnost ima pravo i da ga smeni. Ne mora čak ni da navede razlog. Tajnovitost, međutim, upućuje na to da tu nije sve čisto, a bar kad se radi o reprezentaciji ne bi trebalo da ostaju takvi tragovi.

Ivan Cvetković